БУГАРСКИ, Драгољуб

БУГАРСКИ, Драгољуб, географ, универзитетски професор (Остoјићево код Чоке, 27. XII 1937). Завршио географију на Природно-математичком факултету у Београду (1960). Радио у основној школи у Остојићеву, на Радничком универзитету у Чоки, а 1965. биран је за асистента Катедре за географију Филозофског факултета у Новом Саду. На ПМФ у Београду магистрирао 1972, а на ПМФ у Новом Саду докторирао 1986. Предавао Географске области Југославије и Математичку географију. Држао наставу и на последипломским студијама и на Економском факултету у Суботици. Између 1979. и 1983. био је заменик директора и директор Института за географију. На почетку каријере бавио се ловним туризмом Војводине и спелеолошким објектима у Србији и Босни. Касније је његово научно интересовање било усмерено на регионално-географска истраживања, где је дао посебан допринос проучавању Војводине. Посебно важни били су радови о територији северног дела Баната, као и о рељефу, клими и водама Срема. Међу његовим аналитичким радовима издваја се комплетан приказ климе Војводине у 56 тематских карата. У оквиру пројекта Геоморфолошко картирање Војводине израдио је шест детаљних геоморфолошких карата.

ДЕЛА: коаутор, Воде Фрушке горе, Н. Сад 1973; Чока --– географска монографија, Н. Сад 1978; Савремене функције Кикинде и њено гравитационо подручје, Н. Сад 1982; и П. Томић, Климатске прилике Вршца и околине, Н. Сад 1987; и П. Томић, Хидролошке карактеристике Вршачких планина, Н. Сад 1988.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћурчић, „Професор др Драгољуб Бугарски --– поводом одласка у пензију", Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Н. Сад, 2003, 32.

С.лободан Ћурчић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)