БУЕ, Ами

БУЕ, Ами (Boue, Ami), геолог (Хамбург, 16. III 1794 --– Веслау код Беча, 21. XI 1881). Школовао се у Хамбургу и Женеви, а 1814--1814–1817. студирао медицину у Единбургу. При крају студија заинтересовао се за геологију. Прокрстарио Шкотску и направио њену геолошку карту (1820). Од 1817. до 1820. пропутовао и геолошки проучавао јужну Француску, Немачку, Аустрију, Мађарску и Италију. Радио целог живота као независни истраживач. Све своје послове финансирао сам, чак и велике експедиције састављене од више сарадника. Пошто се преселио у Веслау код Беча (1835), посветио се проучавању Балканског полуострва. У периоду 1837--1837–1840. у више наврата је, са сарадницима или сам, попречно прошао кроз планине од Дунава до мора. Успут прикупљао геолошке, географске и разне друге податке о терену и становништву. На путовањима се добро сналазио јер је говорио више језика међу којима и српски. После 1840. престао да путује и до краја живота сређивао и објављивао прикупљене податке. Интересовао се за широки круг проблема из природних наука, али је највише деловао као регионални геолог. Израдио прве геолошке карте Европе (1827) и целог света (1830). Своја геолошка истраживања о Хрватској, БиХ, Србији и целом Балкану објавио у више радова: Aperçu sur la constitution géologique des provinces illyriennes, Géologie de l'Illirye, de l'Istrie, de la Styrie méridionale et d'une partie de la Croatie, Note sur la géologie de l'Herzégovine, de la Bosnie et de la Croatie turque и Recueil d'itinéraires dans la Turquie d'Europe. Détails géographiques, topographiques et statistiques sur cet empire (1854). На основу скупљеног разноврсног и богатог материјала из геологије, географије, етнологије, историје, археологије и пољопривреде израдио обимну монографију о Балканском полуострву. Тим својим животним делом поставио темеље балканологије и геологије Балканског полуострва, између осталог и геологије Србије.

А.лександар Грубић

У делу о „Европској Турској" La Turquie d'Europe I--I–IV (Paris 1840) посебну пажњу посветио је Кнежевини Србији. У новинским чланцима објављиваним у Француској и Немачкој залагао се за ослобођење српског и бугарског народа од турског ропства. Супротно аустријској политици, препоручивао је српско-бугарско и српско-албанско зближавање. Залагао се посебно за изградњу траса железнице по Европској Турској (Sur l'établissement de bonnes routes et surtout de chemins de fer dans la Turquie d'Europe, Vienne 1852). Грађу прикупљену на својим путовањима уступио је париском музеју и Царско-краљевској академији у Бечу. Један је од првих истраживача који су картографски веома тачно представљали своја путовања. Знатно је утицао на касније истраживаче Балканског полуострва (О. Бланки, Г. Хан, А. Гиљфердинг, Ф. Каниц). Лично је познавао кнеза Милоша, Симу Милутиновића Сарајлију, Димитрија Тирола, Јована Гавриловића и Георгија Бранковића који су му пружали подршку при истраживањима у Србији. За своја дела користио је списе Вука Караџића који му је помагао у Бечу приликом учења српског језика. Био је члан многобројних академија и научних друштава у Европи, међу којима и члан Царско-краљевске академије наука у Бечу, дописни члан Друштва српске словесности, касније Српског ученог друштва, те почасни члан ЈАЗУ.

Љ.убодраг П. Ристић

ДЕЛА: „Геолошка скица Европске Турске", Геолошки анали Балканског полуострва, 1891, III; „Mineralogisch-geologische Details über einige meiner Reiserouten in der europäischen Türkei", Sitzungsberichte Akademie Wissen., Wien, 1970, 61.

ИЗВОР: Календар и шематизам Књажевине Србије, 1878--1878–1881.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Пилар, „Ами Буе, Почасни члан Југославенске академије знаности и умјетности", Рад ЈАЗУ, 1883, LXV; A. Belić, Ami Boué et la question Macédonienne, Paris 1918; В. Стојанчевић, „Вуков пријатељ Ами Буе", Ковчежић, 1971, IX; A. Грубић, „Ами Буе (1794--1794–1881). Поводом стогодишњице од смрти", Геолошки анали Балканског полуострва, 1981, XLV; „Ами Буе о косовској бици и косовској традицији", ИЧ, 1989, 36; М. Павловић, У двоструком огледалу. Француско-српске културне и књижевне везе, Бг 1996.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)