БУДИСАВЉЕВИЋ, Срђан
БУДИСАВЉЕВИЋ, Срђан, адвокат, народни посланик, министар (Славонска Пожега, 8. XII 1883 -- Загреб, 20. II 1968). Завршио студијe права у Загребу и Берлину. Био је члан Хрватско-српске коалиције (ХСК) и заступник у Сабору од 1908. Бранио је оптужене на велеиздајничком процесу 1908. Као заговорник југословенског јединства, током I светског рата више пута је затваран. Kрајем 1917. иступио је из ХСК и био један од покретача листа Глас Словенаца, Хрвата и Срба. Почетком 1918. придружио се позиву Старчевићеве странке права за повезивање југословенски опредељених група и појединаца. Учествовао у доношењу Мајске декларације 1917. и био секретар Народног Вијећа СХС од октобра 1918. По проглашењу раскида државних веза с Бечом био је задужен за унутрашње послове у покрајинској влади за Хрватску и Славонију. У Краљевини СХС пристао је уз Демократску странку, усвајајући начела националног јединства и државног централизма. Уз С. Прибићевића је остао и у Самосталној демократској странци (СДС) 1924. и Сељачко-демократској коалицији (од 1927), приклањајући се идеји сложене државе. У периоду 1939--1945. био је председник СДС. Учествовао у припреми споразума о стварању Бановине Хрватске 1939. и у влади Цветковић--Мачек као министар социјалне политике. Поднео је оставку због приступања Краљевине Југославије Тројном пакту, а затим ушао у владу генерала Симовића као министар унутрашњих послова. После Априлског рата 1941. емигрирао је с владом у Велику Британију и до марта 1943. био министар социјалне политике и народног здравља. После споразума Тито--Шубашић постављен је за једног од тројице краљевских намесника. По укидању Намесништва повукао се из политичког живота и настанио у Загребу.
ИЗВОРИ: Б. Кризман, Југославенске владе у избјеглиштву 1941−1943, Зг 1981; Б. Петрановић, Југословенске владе у избеглиштву 1943−1945, Зг 1981; М. Грол, Лондонски дневник 1941−1945, Бг 1990.
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Бобан, Споразум Цветковић--Мачек, Бг 1965; Мачек и политика Хрватске сељачке странке 1929−1941, I--II, Зг 1974.
С. Милошевић