БУДИМЉАНСКО-ПОЛИМСКА ЕПАРХИЈА

БУДИМЉАНСКО-ПОЛИМСКА ЕПАРХИЈА, основана је 1947. од делова епархија Рашко-призренске, Црногорско-приморске и Дабробосанске. Обухватала је следеће срезове: андријевачки до планине Трешњевик са испоставом Плав и Гусиње, берански са испоставом Рожај, бјелопољски, пријепољски, пљеваљски, нововарошки, прибојски и сјенички. Седиште из Бијелог Поља при храму Св. апостола Петра и Павла пренето је исте године у дом поред цркве у Пријепољу. Епархија је од почетка наилазила на тешкоће. Комунистичка власт је на сваком кораку ометала епископа и свештенике --– одузимањем црквене имовине, затварањем, мучењем и убијањем свештеника, претњама народу уколико иде у цркву. Свештеници су избацивани из станова, хапшени на дан славе или празника (Божић), забрањиване су литије, војска се усељавала у црквене објекте па и у саме храмове (Сјеница). Многи храмови су оштећени и порушени (Рожаје), уз манастире су подизани друштвени објекти (Милешева), земљиште је узурпирано. Због такве ситуације СА Сабор је 1956. укинуо епархију, а њен простор прикључио ранијим матичним епархијама.

ЛИТЕРАТУРА: С. Вуковић, „Како је дошло до васпостављања Епархије будимљанске 1947. године", Гласник СПЦ, 1997, 8--8–9; П. Пузовић, „Прилог историји Будимљанско-полимске епархије", Гласник СПЦ, 2000, 11.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)