БУДИМЉА
БУДИМЉА, средњовековна жупа у Горњем Полимљу. Простирала се дуж долине Лима, у данашњој Беранској котлини, између предела Затон на северу и Плава на југу, и била оивичена планином Бјеласицом на западу (2.139 м) и Мокром планином на истоку (1.890 м). Границе српских црквених поседа Бањске и Дечана и атари села двеју турских нахија поуздано омеђују територију средњовековне жупе Б. Простирала се ка северу до ушћа Љешнице у Лим, ка западу до лимско-тарског развођа преко планина Бјеласице, Лисе и Комова, на југу преко Планинице и Илијине главе, на источној страни спуштала се преко Зелетина и Приједолске главе ка Мокрој планини, Цмиљевици и Турјаку до тока Љешнице. Назив области, пореклом од личног имена Будим, сачувао се у топониму истоименог села. Манастир Св. Ђорђа (Ђурђеви Ступови код Берана) био је од 1220. седиште Будимљанске епископије. Архиепископ Данило бележи да је архиепископ Јевстатије I (1279--1286) био родом из ове жупе. Манастир Св. Стефана у Бањској (1314--1316) имао је у жупи Б. два поседа: планински комплекс Црне Горе с катуном Смудирога, на граници према Плаву, и село Горажде, североисточно од Берана. Пред своју смрт (1321) краљ Милутин је доделио сину Стефану за издржавање „неки мали део од државе жупе будимскије". Велико будимљанско село Добра Река (данас Коњухе, југозападно од Андријевице), са свим засеоцима припало је 1330. манастиру Дечани. Средином XIV в. у селу је било 61 домаћинство са 194 мушке главе. Жупа Б. улазила је у састав пространих области које је држао жупан Никола Алтомановић (1366--1374). После жупановог слома његови поседи у Полимљу припали су Босни, a робље из тих крајева продавано је у Дубровнику (8. VII 1374). На подручју жупе у периоду под турском влашћу формиране су две нахије: Комнин и Зла Ријека у кази (кадилуку) Бихор у Скадарском санџаку. Нахија Комнин 1485. била је у личном поседу санџак-бега (хас) и имала је 29 села. Главно насеље било је село Б. са тргом, 46 кућа и приходом од 8.862 акче. Изузев три муслимана, сви остали становници били су хришћани. На села нахије Комнин непосредно се настављало девет села нахије Зла Ријека, такође 1485. у хасу санџак-бега.
ИЗВОР: S. Pulaha, Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shodrës i vitit 1485.
ЛИТЕРАТУРА: Г. Томовић, „Жупа Будимља", Милешевски записи, 2002, 5.
Г. Томовић