БУДИЛОВИЧ, Антон Семјонович,

БУДИЛОВИЧ, Антон Семјонович, слависта, историчар, публициста (Комотово, Русија, данас Белорусија, 5. VI 1846 -- Петроград, 25. XII 1908). Студирао на Историјско-филолошком факултету у Петрограду 1863--1867. Усавршавао се код И. И. Срезњевског и В. И. Ламанског. Био доцент за словенске језике на Духовној академији у Петрограду (1869--1872). Магистарску тезу „Исследование язика древнеславянского перевода XIII слов Григория Богослова" одбранио 1871. Био је на студијском путовању по словенским земљама 1872--1875, проучавајући језике, књижевност и етнографију. Од 1875. до 1881. био је професор на Историјско-филолошком институту у Нижину. Докторат „Первобытные славяне в их языке, быте и понятиях по данным лексикальным..." одбранио 1879. Од 1881. до 1892. био је професор руског и црквенословенског језика на Варшавском универзитету (декан 1887--1892). Године 1882. изабран је за дописног члана Академије наука у Петрограду. Био је ректор Јурјевског (данас Тартуског) универзитета (1892--1901) и професор упоредне граматике словенских језика. Професор емеритус постао 1899, а члан савета Министарства просвете 1901. Од 1907. до 1908. био је издавач и уредник часописа Московские ведомости. За дописног члана Српског ученог друштва изабран је 1886, а од 1892. почасни је члан СКА. Био је члан Монархистичке партије, славенофил и заговорник идеје о уједињењу балканских Словена.

ДЕЛА: Об ученой деятельности Ломоносова по естествознанию и филологии, СПб 1869; „Очерки из сербской истории", Славянский сборник, СПб, 1875, 2; Культурная деятельность народов Греко-славянского мира, Москва 1896; Наука и политика, СПб 1905.

ЛИТЕРАТУРА: Славяноведение в дореволюционной России, Москва 1979; А., „Свесловенски језик", Стражилово, 1892, 38; 1893, 25; Е. Ф. Карский, Будилович, Варшава 1909; В. Вулетић, Руси и Срби у сусрету, Н. Сад 1995.

Г. Радојчић Костић