БУЋА

БУЋА, најмоћнија и најугледнија властеоска породица у Котору у XIV в. Ималa je теснe породичне и пословне везе с најистакнутијим дубровачким властеоским породицама. Неколико чланова породице Б. годинама је деловало у српским земљама. Њихово главно занимање била је трговина, захваљујући којој су стекли углед и бoгатство, што је неким члановима омогућило улазак у дипломатску службу српских и босанских владара. Као трговци и дипломате успешно су повезивали српске земље преко Дубровника и Котора с Медитераном. Породица Б. имала је свој грб као и остале патрицијске породице у Котору. Први припадник породице на српском двору био је Трипе Б., најпре дипломата код краља Милутина (1308), а потом и код његовог сина, краља Стефана Дечанског (1326). Дуги низ година (1306--1337) бавио се успешно трговачким пословањем, а имао је петоро деце, једну кћер и четири сина. Најистакнутији међу Б. био је блиски Трипов рођак Никола, син Петра Михаилова Б. Као успешан и способан трговац стекао је углед и богатство. Био је закупац српских царина (1323, 1326, 1327. и 1348--1349) и годинама у служби краља и цара Душана, као дипломата (1333), коморник, а затим све до краја живота (1354) протовестијар, када је управљао владаревом и државном имовином. Поседовао је знатна покретна и непокретна добра у Котору и Дубровнику. У браку са Добром, дубровачком властелинком, из рода Гучетић, имао је кћер Бијелу и сина Петра. Вредни помена су Николин брат Михо (Михаило) и син Петар који су му помагали у обављању послова протовестијара на двору цара Душана и успешно се бавили трговачким и кредитним пословима. Петар је био цариник (1341) у Дубровнику и Св. Срђу. Михо и Никола су често били у заједничким трговачким пословима. Михо је, као судија и аудитор, учествовао у управи Котора 1326--1337. Са супругом Славом, имао је сина и кћерку. Његов син Трипе Миховић Бућић био је познати дворанин код цара Уроша. Колики је углед и поверење уживао на Урошевом двору показује то што му је цар дао у баштину острво Мљет 1357. заједно са још једним суграђанином. Најпознатији Петров син је Трипе Б., познати трговац, дипломата и протовестијар на босанском двору краља Твртка I Котроманића. Которски извори из XV в. називају неке далеке потомке Николе Б. протовестијарима, али веродостојност тих података није потпуна.

ИЗВОР: А. Мајер, Которски споменици, I, Зг 1951; II, Зг 1981.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1952; II, Бг 1978; М. Накић, „Трипо Бућа, которски властелин и дипломата средњовековне Србије", ИГ, 1954, 4; И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV веку, Бг 1960; Ј. Мијушковић, „Додељивање дубровачког грађанства у средњем веку", Глас САНУ, 1961, CCXLVI; Ђ. Тошић, „Дубровачки трговац и протовестијар босанског краља Твртка I Котроманића", ГДИБиХ, 1972--1973, 20; Р. Ковијанић, Которски медаљони, Бг 1976; Р. Ћук, Србија и Венеција у XIII и XIV веку, Бг 1986; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1995.

М. Маловић Ђукић