БУБЕ ЛИСТАРЕ

БУБЕ ЛИСТАРЕ, инсекти који припадају породици Chrysomelidae и реду тврдокрилаца (Coleoptera). То су мали инсекти, ређе средњих величина, различитих боја, обично интензивно црвене, плаве, зелене, жуте, црне, смеђе, често с металним сјајем. Некада имају шаре у виду пруга, пега или тачака по вратном штиту и покрилцима. Тело је полулоптасто, ређе издужено, а некад мало дорзо-вентрално спљоштено. Усни апарат је за грицкање, пипци су кончасти, обично дугачки до половине тела. Ларве имају развијену главу са снажним усним апаратом за грицкање и кратким грудним ногама. Тело им је голо, зеленкасто, беличасто, жуто, наранџасто, често с црним тачкама и бројним брадавицама или потпуно прекривено слузи. Прелазе у стадијум лутке најчешће на листовима биљке хранитељке, ређе у земљи. Образују једну до две, ређе и три генерације годишње. Обично одрасли презимљавају и појављују се у пролеће с листањем вегетације. Ларве и имага се хране искључиво биљном храном, најчешће лишћем, ређе цветним деловима или кореном. Б. л. су типичне примарне штеточине. Често се масовно намножавају изазивајући голобрст на биљкама хранитељкама. Због појаве више генерација годишње, биљке домаћини могу у току једне вегетационе сезоне да претрпе двоструки или троструки голобрст. Штетније су у пољопривреди мада неке врсте представљају веома опасне штеточине појединих шумских врста дрвећа. Од прворазредних штеточина у пољопривреди треба поменути кромпирову златицу (Leptinotarsa decimlineata), луцеркину златицу (Phytodecta fornicata), житну пијавицу (Lema melanopus) и кукурузну златицу (Diabrotica virgifera). За шумарство економски су значајне: велика тополина б. л. (Melasoma populi), јовина б. л. (Agelastica alni) и храстов буваћ (Altica quercetorum). До сада је описано 35.000 врста б. л. са око 2.500 родова. Једна су од најбројнијих породица тврдокрилаца у свету. У Србији фауна б. л. је мало истражена. Познато је преко 250 врста б. л. углавном штеточина у пољопривреди и шумарству.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Томић, „Нека запажања у вези са масовним намножењем буба листара у околини Београда", Шумарство, 1952, 5, 2; М. Богавац, „Тополине бубе листаре", Агрохемија, 1960, 5; С. Живојиновић, Шумарска ентомологија, Бг 1968; З. Градојевић, „Прилог познавању фауне буба листара (Coleoptera, Chrysomelidae) Делиблатске пешчаре", у: Зборник радова о фауни СР Србије, Бг 1983; Н. Танасијевић, Д. Симова Тошић, Посебна ентомологија, I--I–II, Бг 1985; Љ. Михајловић, Шумарска ентомологија, Бг 2008.

Љ.убодраг Михајловић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)