БУБЕ БРАШНАРИ

БУБЕ БРАШНАРИ (мрачњаци, црне бубе), инсекти који припадају породици Tenebrionidae и роду тврдокрилаца (Coleoptera). Обично су црне, тамносмеђе, сиве или тамноплаве боје. На глави имају бочна проширења која наткривају места одакле полазе пипци. Пипци су низасти (бројаничасти), по чему се лако разликују од других, сличних тврдокрилаца. Слаби су летачи, чак не лете и крећу се релативно споро. Покрилца су јако хитинизирана и прекривају цео трбух, док су задња крила развијена или рудиментисана. Најчешће су ноћне животиње, по чему је породица б. б. добила име (лат. tenebrae: мрак). Преко дана су скривени испод одумрле коре стабла или испод опалог лишћа. Ларве обично живе у земљи, трулом дрвету, карпофорама гљива или у складиштима човекових намирница. Најчешћа храна су им свеже и суве биљке и њихови делови, као и гљиве, али се често хране и органским материјалом у распадању. Неколико врста се храни биљним прерађевинама, нарочито брашном разних житарица, по чему су добили народно име б. б. Њима припадају велике б. б. (Tenebrio molitor) и мале б. б. (Tribolium confusum), дужине нешто преко 1 цм. Њихове ларве и одрасли се често налазе у млиновима и складиштима брашна и веома су опасне штеточине. Велики брашнар се у неким земљама масовно гаји на пшеничном брашну у лабораторијама ради добијања ларви које служе као храна рибама у рибњацима. У свету је познато око 20.000 врста ове породице с великим бројем родова. Распрострањене су углавном у тропским областима. Неке врсте живе у крајње екстремним условима, нпр. у пустињама, и представљају главну храну за многе пустињске животиње. Фауна б. б. у Србији није добро истражена.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђуркић, Прилог монографији врсте Opatrum sabulosum L., Н. Сад 1964; П. Вукасовић (ур.), Штеточине у биљној производњи. II (специјални део), Бг 1967.

Љубодраг Михајловић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)