БРВЕНИК

БРВЕНИК, средњовековни град, подигнут на високој и стрмој гранитној купи (599 м) брда Градина, изнад ушћа Брвенице у Ибар, северно од Рашке. Данас је у рушевинама. Назиру се делови горњег града издужене овалне основе (уништени каменоломом) и обимни бедеми доњег града неправилне троугаоне основе с две округле куле на северном и јужном углу. Од јужне куле води стари пут до остатака цркве Св. Николе, задужбине кнеза Дабише (друга половина XIV в.), где су видљиви остаци неутврђеног трга, а према Ибру се на источној страни спуштао лагум за снабдевање водом. Настанак и развој града био је заснован на рудном богатству околине. Већ 1280. поједини дубровачки и которски трговци имали су овде своје куће или су одседали у Б. У граду се црква Св. Трифуна помиње 1346. Град с околним жупским селима припао је челнику Муси 1363. када га је цар Урош, у договору са Војиславом Војиновићем, заменио за Звечан. Његови синови су у непосредној околини подигли своју задужбину, манастир Нову Павлицу. Под турском влашћу утврђење је напуштено и више се не помиње, али су се под тим именом формирали пространи кадилук (1476) и посебна нахија. Само насеље Б., вероватно подграђе, имало је 1533. 21 кућу.

Истоимена жупа била је под јурисдикцијом архиепископије у Жичи. Целина жупе разбијена је тимарским системом већ у најранијим турским пописима (1455, 1476), али се може сагледати почетком XVI в. у пописима нахије Б. (1519, 1533, 1548), када је захватала на левој страни Ибра слив Студенице и Брвенице са планинама Чемерно и Радочело, а на десној страни реке пределе Копаоника са селима Јариње, Лешак и Лепосавићи.

ЛИТЕРАТУРА: А. Соловјев, „Једна српска жупа за време царства", ГСНД, 1928, 3; А. Дероко, Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Бг 1950; Е. Мушовић, „Брвеник у турским изворима XV и XVI века", НпЗ, 1992, 16.

Гордана Томовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)