БРУКНЕР, Богдан

БРУКНЕР, Богдан, археолог, универзитетски професор (Загреб, 13. V 1931 --– Сремска Каменица, 8. I 2006). На Филозофском факултету у Београду завршио археологију 1954, а докторирао 1965. одбранивши тезу Неолит у Војводини (Бг --– Н. Сад 1968). Приближно у исто време завршио и своја прва ископавања у Срему (налазишта Баштине и Белетинци код села Обреж), укључена као нови резултат у дисертацију, сагласно њеној основној теми. Порекло и еволуција култура Старчево и Винча, носилаца примарне агрикултуре и ране металургије бакра Централног Балкана и Средњег Подунавља (VI--VI–V миленијум п.н.е.), били су окосница његовог научног рада. То потврђује и његово истраживање класификације и тумачења Винчанско-подунавског писма, познатог неолитског система симбола. Истом периоду била су посвећена и два међународна пројекта „Истраживање вишеслојног насеља Гомолова код Руме" и „Економске промене у неолиту Балкана" (Универзитет у Гронингену, Холандија; Беркли, САД), које је Б. предложио и водио у сарадњи са страним институцијама. Педагошки и научни рад обављао је у Институту за изучавање историје Војводине и на ФФ у Новом Саду (1968--1968–1995), где је стекао звање редовног професора (1984). Коаутор је монографије Праисторија Војводине (и Н. Тасић, Б. Јовановић, Н. Сад 1974) и Праисторија југославенских земаља II (и А. Бенац, Сар. 1979). Завршна студија „Винчанска култура у простору и времену" (РМВ, 2001/2003, 43/45), урађена током његовог студијског боравка у Археолошком институту у Хајделбергу као корисника фондације Александра фон Хумболта (2001), остаје као основа за познавање винчанске културе и даље истраживање њене водеће улоге током неолита и раног енеолита Балкана и Средњег Подунавља. Члан ВАНУ постао је 1984, а за редовног члана САНУ (огранак у Новом Сaду) изабран је 1991. Добитник је Октобарске награде града Новог Сада (1974).

ИЗВОР: „Брукнер Богдан: дописни члан", Годишњак ВАНУ, 1984, IV.

Б.орислав Јовановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)