БРШЉАНАЦ

БРШЉАНАЦ, манастир с храмом Св. Николе, у атару села Мала Бршљаница код Кутине. Оснивање манастира везује се за долазак већег броја избеглог српског живља из ужичког краја и из Босне након Велике сеобе. На имању грофа Ердедија 1715. монаси Гаврило (Поповић) и Василије (Полимац) од дрвене грађе почињу да подижу манастир посвећен Св. Ђурђу. Већ 1724. у њему почиње да ради школа у којој се младићи уче писмености и припремају за свештенички позив. Прилозима сакупљеним одласком у „писанију" 1746--1746–1753. сазидан је нови храм посвећен Св. Николи од тесаног камена и с капелом у звонику. Првобитна црквица Св. Ђурђа тада није срушена него је преиначена у манастирску капелу. Сликање високог барокног иконостаса поверено је 1773. молеру Лазару који је заједно с Василијем Остојићем осликао олтарску преграду цркве манастира Пакре (1779). Б. је укинут и припојен манастиру Лепавини 1779, а 1841. храм је срушен заједно с манастирским зградама. У оближњу парохијску црквицу у селу Бршљаници пренети су иконостас, часна трпеза и друге драгоцености. Поново је обновљен, али скромних димензија, какав и данас постоји.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Витковић, „Манастир Кутина--–Бршљанци у Пакрачком владичанству", БГл, 1910, 17; Д. Кашић, Српски манастири у Хрватској и Славонији, Бг 1971.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)