БРСКОВО

БРСКОВО, средњовековни град, рудник и центар истоимене жупе на реци Тари. Први пут се помиње 23. VIII 1254. у повељи краља Уроша I Дубровчанима. У једној његовој недатираној повељи у Б. се, први пут на територији средњовековне Србије, помињу Саси. Захваљујући Сасима Б. је добило уређење по узору на оно које су они донели из своје отаџбине. Ту се налазила прва саска општина која је уживала аутономију -- Саси су имали свога кнеза, римокатоличку цркву и свештенство, као и своје аутономно судство. У Б. се налазила и прва позната римокатоличка парохија у Србији. Развој града, као рударског и трговачког центра, може се пратити од 70-их година XIII в. Експлоатисани су сребро, гламско сребро и бакар. Брзи напредак Б. привукао је бројне трговце, пре свега Дубровчане и Которане, који су обично били и закупци брсковске царине. У Б. је радила прва ковница сребрног новца у средњовековној Србији. Брсковски сребрни динар или грош помиње се први пут 1276, али је ковање српског новца свакако почело још пред крај владавине Уроша I. Од средине XIV в. почиње пропадање рудника. У првој половини XV в. Б. се не помиње као трговачки центар, тако да га Дубровчани 1433. убрајају у напуштена места која више не привлаче трговце.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Ковачевић, „Трг Брсково и жупе Брсковска и Љубовиђска", Глас СКА, 1891, 30; В. Ћоровић, „Брсково", Гласник Српског географског друштва, 1934, 20; I. Voje, „Brskovo in vrednost srebra v srednjem veku", Zgodovinski časopis, 1956--1957, 10--11; „Фрагменти о Брскову", ИЧ, 1982--1983, 29--30; Т. Бошковић, „Жупа Брсково", Симпозијум „Сеоски дани Сретена Вукосављевића", 1995, 16; С. Ћирковић, Д. Ковачевић Којић, Р. Ћук, Старо српско рударство, Бг 2002.

С. Рудић