БРОНЗА

БРОНЗА, легура бакра с неким елементом (калај, алуминијум, фосфор, берилијум и др.). Изузетак чини легура бакра с цинком, која се назив месинг. Б. се деле према главном лeгирајућем елементу. Тачка топљења је 900--900–1.000 ^^{о^}C. Калајна б. је одиграла значајну улогу у развоју човекове цивилизације (Бронзано доба). Од садржаја калаја, као и од могућих додатака других елемената, зависе физичке и хемијске осoбине б., а према томе и примена. Разне врсте б. су углавном врло стабилне према корозији јер се временом прекривају мешовитим слојем бакар-оксида и базног бакар-карбоната, који их штити од даље оксидације. Израда предмета од б. заснива се пре свега на ливењу (нпр. црквена звона) или на ваљању. Машинска или топовска б. садржи око 10% калаја, б. за уметничке предмете око 5% (новац, медаље, опруге, турбине), а б. за звона 20% калаја. Алуминијумске б. садрже 5−11% алуминијума (поред бакра, остатак може да буде гвожђе, никал, манган, силицијум), а спадају у хемијски најотпорније врсте б., отпорне чак и према сумпорним гасовима или према морској води. Отпорност је последица стварања компактног заштитног слоја алуминијум-оксида. Не стварају варнице при удару. Од ове б. израђују се делови за авионе, бродове, хемијску индустрију, али и за накит (због златножуте боје). Берилијумске б. садрже око 2% берилијума. По јачини су сличне висококвалитетном челику, врло су тврде и еластичне, отпорне према корозији (израда опруга, мембрана за пумпе и ситних делова у електротехници). Фосфорне б. садрже до 10% калаја и до 1% фосфора (израда опруга, бродских пропелера, дувачких инструмената, жица за гитаре). У топионици и рафинерији бакра у Бору већ више деценија се лију разни предмети од б.: звона, бродски пропелери и сидра, уметнички рељефи, споменици, фонтане, машински делови и ситни предмети. Израда предмета од б. у Србији релативно је раширена у оквиру занатске радиности и малих предузећа.

ЛИТЕРАТУРА: Der Chemie-Römpp, Stuttgart 2007; Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, New York 2007.

П.етар Пфенд

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)