БРОДАРЕВО
БРОДАРЕВО, насеље у проширеном делу долине Лима, између Пријепоља (општинско седиште, 29 км) и Бијелог Поља (28 км). Кроз Б. пролазе пут и железничка пруга Београд--Подгорица. Централни део насеља је збијеног типа, смештен на око 490 м н.в. Први пут се помиње 1281. у уговору старца Давида (жупан Димитрије), сина Вукана Немањића, са дубровачким градитељем Десином де Риса и сином му Влахом о изградњи цркве Давидовице која је подигнута у близини Б. Ту се каже да се налази у жупи Љубовиђи. Старо Б. налазило се на Заграцу, а Турци су га преместили крај саме реке, близу старог „брода" преко Лима. После деобе територија Николе Алтомановића Б. и Комарани су остали у области Вука Бранковића. У њему се током XV в. развијају трг и караванска станица. Године 1446. забележен је један караван који је из Б. носио олово за Дубровник. Насеље је наставило да живи и под Турцима, тако да има континуитет трајања од краја XIII в. до данашњих дана. Под турском влашћу било је од 1463. када је почела исламизација. У центру насеља налази се средњовековна православна црква, а у њеној близини, на десној обали Лима, остаци српске цркве Мили из XIII в. Године 1921. добило је статус варошице, са 91 домом и 882 житеља. Бржи развој уследио је после 1936. и градње пута Пријепоље -- Бијело Поље. Између 1953. и 1957. било је центар општине са 20 насеља. Године 2002. имало је 1.780 становника, од којих 82% Бошњака, 10,8% Срба и 5,6% Муслимана. У Б. се налазе основна школа, амбуланта, пошта, три фабрике текстилне индустрије и земљорадничка задруга. Највећи број активног становништва (89,8%) бави се непољопривредним делатностима.
ИЗВОР: Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски списи, I, Бг 1932.
ЛИТЕРАТУРА: П. Влаховић, Бродарево и његова околина, Бг 1968; М. Динић, Српске земље у средњем веку, Бг 1978; Р. Ћук, „Караванске станице у Полимљу у средњем веку", Милешевски записи, Пријепоље, 1997, 2; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; С. Мишић, „Територијално-управна организација Полимља", у: Краљ Владислав и Србија XIII века, Бг 2003.
Д. Р. Гатарић; С. Мишић