БРОЋ

БРОЋ (Rubia tinctorum), вечнозелена пузавица или повијуша из породице Rubiaceae. Корен је хоризонталан и дугачак преко 1 м. Стабло је дугачко до 1,5 м, четвороугласто по рубовима, с кукицама савијеним надоле. Листови ланцетасти сјајно зелени, по ободу са ситним бодљама, до 10 цм дугачки, по 4--6 у пршљеновима стабла. Цваст је растресита метлица с великим бројем ситних жућкастих цветова. Од давнина корен се користио за добијање црвене боје, односно екстракцију ализарина и пурпурина. Пореклом је из предње Азије и источног Средоземља. У Србији је ретко гајена биљка. Иначе, род Rubia обухвата око 60 врста, од којих су само четири заступљене у Европи. Дивљи б. (Rubia peregrina) је веома слична, такође вечнозелена пузавица честа у Средоземљу. Расте у макији, живицама поред путева и камених ограда. У народу су бројне врсте, па и читави родови из породице Rubiaceae, због неких заједничких особина са б. (нпр. пршљенасти распоред листова, слична грађа цвасти и цветова) добили име броћика и броћац. То посебно важи за већину врста рода Galium, који је у флори Србије заступљен са око 40 врста од којих је најпознатије ивањско цвеће (Galium verum).

В.ладимир Стевановић

Из корена б., тј. из ризома, добија се црвена боја. Како је ова боја симбол живота и у народној традицији има значајну заштитну моћ (одбија уроке и штити од демона), она се приписује и овој биљци. Помоћу б. фарбала се вуна која је служила при магијским радњама. Било је распрострањено и бојење ускршњих јаја водом у којој је био потопљен б. Коришћен је у средњовековној Србији као трговински производ. У неким крајевима Србије корен б., пресечен на више делова, потапао се у посебне посуде и кувао док се вода не зацрвени. Њоме би се прале руке пре него што би се окупао покојник. Корен б., засечен унакрст, носио се понегде ради заштите. Б. је у неким крајевима поред Западне Мораве био познат и као лек за избацивање камена из бубрега. Општепозната је народна изрека тандара мандара броћ, којом се означава бесмислица или глупост.

Д.рагана Радојичић

ЛИТЕРАТУРА: М. Гајић, „Galium L.", „Rubia L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 5, Бг 1973; P. W. Ball, „Rubia L.", у: Т. Tutin и др., Flora Europaea, 4, Cambridge 1976; Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Бг 1998.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)