БРЊАК

БРЊАК, село на северним обронцима Мокре горе, на десној страни долине Брњачке реке, притоке Газиводског језера (акумулације Ибра). Често се назива Брњаци и Брњаке, а припада општини Зубин Поток. Језером је изоловано од пута Косовска Митровица --– Беране. Дисперзивног је типа и чине га шест међусобно издвојених „крајева". Простире се на 780--780–1.000 н н.в. Помиње се крајем XIX и почетком XX в. као посебно насеље у Брњачкој кнежини. После ослобођења од Турака (1914) имало је 473 становника, а 1921. 55 домова и 446 житеља. Године 1991. пописано је 207 становника, од којих 99% Срба. Становништво је пореклом из Црне Горе, досељено средином XVIII в. У селу се налазе основна школа, месна канцеларија и продавница мешовите робе.

С.рбољуб Ђ. Стаменковић

У атару села (под тадашњим називом Брњаци) у време краља Уроша I налазио се „славни двор" краљице Јелене Анжујске, у којем је она, према казивању архиепископа Данила II, провела последње године живота. Место на којем се двор налазио није поуздано утврђено. Истраживања вршена на једној од претпостављених локација на ушћу Оклачког потока у Брњачку реку нису дала очекиване резултате.

М.арко Поповић

ЛИТЕРАТУРА: И. Здравковић, Средњовековни градови и дворци на Косову, Бг 1975; Данило II, Животи краљева и архиепископа српских, Бг 1988; Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)