БРКАТА СЕНИЦА

БРКАТА СЕНИЦА (Panurus biarmicus), необична, сеницама слична али не и сродна, ситна птица певачица нејасног класификационог положаја. Име је добила по великим црним брковима четкастог перја који красе мужјака. Преовлађујућа је жућкастоокер боја перја (боја суве трске), а мужјацима су глава и груди светлосивкастоплави. Б. с. има мали али снажан наранџастожут кљун и дугачак (око 7 цм), степенасто сужен реп. Укупна дужина јој је око 12,5 цм. Глас јој је кратак звонки цвркут. Живи у тршћацима бара и ритова умереног климатског појаса Евроазије, а у Србији на понеким местима, углавном у панонском делу (Лудашко језеро, Јегричка, Бечејски рибњак, Слано копово, Царска бара, Русанда и др.). Главна храна су јој лисне ваши и други бескичмењаци, а зими семе трске. Гнезди се у трсци и другој барској вегетацији, већ од краја марта. У леглу има 4--4–8 белих смеђе истачканих јаја на којима лежи непуне две недеље, а после следеће две недеље излећу полетарци, о којима се родитељи старају још две недеље. Немају типичну сеобу, али се од јесени групно и појединачно појављују и нестају, лутају без одређеног правца, дневно се премештајући на нова места. Често напуштају једна и насељавају нова гнездилишта. На гнежђењу у Србији још увек има само 700--700–900 парова б. с., па су строго заштићене иако има наговештаја даљег раста популације.

ЛИТЕРАТУРА: И. Пеле, „Сеница брката", Panurus biarmicus (поново) гнездарица Војводине", Larus, 1977, 29--29–30; И. Хуло, „Миграција, колонизација и распрострањење бркате сенице (Panurus biarmicus) у Војводини", Museion, 2001, 1; С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе --– величине гнездилишних популација и трендови 1990--1990–2002", Ciconia, 2003, 12; И. Хуло, „Резултати истраживања динамике и структуре популације бркате сенице (Panurus biarmicus) на Лудашком језеру", Museion, 2004, 4; С. Пузовић и др., Значајна подручја за птице у Србији, Бг 2009.

В.оислав Васић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)