БРГЉЕЗ

БРГЉЕЗ (пузавац), омања птица певачица рода Sitta из породице Sittidae. Крупне је главе а кратког равног репа, кратких (у лету) заобљених крила, снажних ногу и чврстог длетастог кљуна. Одозго је сивоплав и има уску црну траку преко ока*.* Глас му је продоран и звиждукав*.* Б. је бучна и окретна птица, вешта у пузању у свим правцима, често наглавачке, и по свим нагибима (укључујући и негативне), а у сталном трагању за бескичмењацима који се крију у уским пукотинама подлоге. Гнежђење почиње у априлу. Јаја (6--6–11) су бела, са рђастим пегицама. Инкубација траје око две недеље, а полетарци излећу после три и по недеље. У Србији живе две врсте, обе строго заштићене. Обични б. S. europaea евроазијска је птица умереног појаса, распрострањена по зрелим шумама целе Србије. С доње стране је светлоруменориђ. Дугачак је око 14 цм. Храни се првенствено оним што пронађе на кори стабла и у њеним пукотинама. Гнездо прави у шупљини дрвета, чији отвор сузи дозиђивањем блатом које се стврдне кад се осуши, тако да кроз тесан улаз не може да се провуче ниједан пљачкаш гнезда. Српска популација је стабилна, процењена на око 300.000--000–400.000 парова. Није селица. Б. лончар S. neumayer птица је источног Средоземља и живи местимично на голом стењу клисура и литица у најјужнијим деловима Србије. Светлијих (блеђих) је боја од обичног Б. и мало је краћи од њега, иако делује крупније. Има крупнију главу и дужи и масивнији прав кљун, алат примерен пукотинама тврдог камена. Име је добио по гнездима која вешто прави од блата (са разним примесама), у облику крчага са грлићем, прилепљеног за вертикалну или негативно нагнуту стену, најрадије испод превиса. У Србији их живи мало. У клисури Пчиње је процењено да се гнезди 4--4–7 парова, а изван тог подручја одавно није нађен.

ЛИТЕРAТУРA: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе --– величине гнездилишних популација и трендови 1990--1990–2002", Ciconia, 2003, 12; Д. Рaдишић и др., „Нови локaлитет гнежђењa бргљезa лончaрa Sitta neumayer у Србији", Ciconia 2006, 15; С. Пузовић и др., Значајна подручја за птице у Србији, Бг 2009.

В.оислав Васић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)