БРЕЗНИЦА

БРЕЗНИЦА, средњовековна жупа у средњем поречју реке Ћехотине, десне притоке Дрине. Име је добила по истоименој речици која извире северно од Пљеваља и која се након тока од 3,5 км улива у Ћехотину. Први пут се помиње у дубровачким изворима 1296. као contrata, que dicitur Bresniça. Током прве половине XIV в. образовано је и насеље Б. са статусом тржног места, први пут забележено 1348. Овај трг се у дубровачким изворима јавља у више наврата до 1430. Сматра се да је крајем XIV или почетком XV в. насеље Б. променило име у Пљевља. Како се током првих деценија XV в. паралелно срећу оба назива, можда се ради и о два блиска насеља: Пљевља, трг у успону, могао је обухватити или заменити старије тржно место Б. У жупи Б. у првој половини XV в. подигнути су утврђени градови Кукањ и Равански град, који су припадали војводи Сандаљу Хранићу и његовом наследнику херцегу Стефану Вукчићу Косачи. Град Кукањ налазио се код села Кукањ на левој обали Ћехотине, западно од Пљеваља, а Равански вероватно у селу Раван северно од Пљеваља. Након доласка Турака на подручју жупе Б. образована је нахија Кукањ, али се име Б. сачувало као назив за мању област унутар ове нахије, којој је припадало девет села северозападно од Пљеваља (1477). Не може се, међутим, тврдити да су се поклапала подручја жупе Б. и потоње нахије Кукањ. Манастир Св. Тројице код Пљеваља називао се и Врхобрезница.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, Српске земље у средњем веку, Бг 1978; Р. Ћук, „Два стара трга у Полимљу", ИЧ, 1982--1982–1983, 29--29–30; Г. Томовић, „Брезница", Гласник Завичајног музеја Пљевља, 1999, 1.

А.лександар Крстић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)