БРЕСТОВИК

БРЕСТОВИК, село у Подунављу, 6 км југоисточно од општинског седишта Гроцке. Северном периферијом пролази пут Београд (25 км) -- Смедерево (19 км), а на истоку је долина Караулског потока (притока Дунава). Налази се на северној граници језерске терасе изнад корита Дунава, на 160--210 м н.в. Настао је градњом кућа уз сеоске путеве, што је условило радијалан облик и размештај улица. На падинама терасе смештена је пространа зона викенд кућа, којом је село спојено с Гроцком. Садашње село основано је 1827, а становништво је досељавано с Рудника и из Херцеговине. Две године касније имало је 8 кућа, 1846. 31, 1900. 116, а 1921. 145 домова. У Б. је 2002. било 1.076 становника, од којих 97,8% Срба. У селу се налазе четвороразредна основна школа, месна канцеларија, амбуланта, земљорадничка задруга и дом културе. У близини је Геомагнетски институт за проучавање магнетног поља Земље, основан 1957, први те врсте у Југославији.

Д. Р. Гатарић

У селу, на локалитету Бели брег и Вукашинова црква, налазе се остаци предримског и римског насеља. Истражена је келтска некропола са краја млађег гвозденог доба, регистровани су трагови римског насеља и откривено је неколико касноантичких гробница. Посебно се истиче једна меморија рашчлањене структуре, делимично усечена у стену: дромосом се прилази тетрастилном перочељу у пронаосу, следи пространа просторија са две украшене екседре, која је коришћена за фунерарне култне радње, и на крају је гробница са три гробна места, чији су зидови и пресвођена таваница осликани. Гробница је опљачкана, а од камене пластике пронађени су: фрагменти фунерарних лавова -- заштитника гробног простора, делови фигура два генија смрти и сна (Танатос и Хипнос), стојећа фигура покојника. Гробница се датује у крај III в., а планом и декорацијом личи на узоре из Сирије. Можда се може повезати с палмирским досељеницима у Дакији, који су након напуштања ове провинције прешли у суседне делове Мезије. У хришћанској традицији се сматра да су овде сахрањени мученици из Сингидунума, Хермил и Стратоник, чија је тела Дунав принео обали код Б. Гробница је конзервирана и доступна посетиоцима.

А. Јовановић

На локалитету Висока раван истражена је вишеслојна средњовековна некропола, са око 500 гробова, у готово правилним редовима, оријентације запад--исток. Најстарији гробови су из XI в., њихов највећи број из XII--XIII в., а сахрањивање на некрополи трајaло је до позних деценија XIV в. Код старијих сахрана покојник је полаган једноставно у земљу, а изузетно на даску или покривен даском. Код млађих сахрана покојник је чешће покриван даскама у виду двосливног крова. Поред остатака текстила и украса одеће нађено је доста накита, пре свега огрлица, наушница, гривни. Међу разноврсним накитом из гробова XII--XIII в. највише је различитих врста наушница с једном јагодом, рађених у различитим материјалима и техникама.

В. Бикић

ЛИТЕРАТУРА: М. Валтровић, „Римска гробница у Брестовику", Старинар, 1906, 1; M. Ćorović Ljubinković, „La nécropole slave de Brestovik, Rapport préliminaire des fouilles en 1953--1954", Archaeologia Iugoslavica, 1956, 2; „Досадашња ископавања у Брестовику, на локалитету Висока Раван", ЗНМБ, 1956--1957, 1; Д. Крстић, „Латенски налази из Брестовика", ЗРНМ, 1959, 2; Г. Милошевић, „Касноантичка гробница из Брестовика", у: Д. Срејовић (прир.), Римски царски градови и палате у Србији, Бг 1993; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.