БРЕГУНИЦА

БРЕГУНИЦА (Riparia riparia), ситна ласта која се гнезди широм Северне, а зимује на Јужној полулопти. Одозго је смеђа, а одоздо бела, осим смеђе траке на грудима, и има реп краћи од склопљених крила. Дугачка је само 12 цм. Глас јој је весело цвркутав, а за узбуну испушта тужни крик (нпр. на наилазак сокола ластавичара). Б. у наше крајеве долази обично крајем марта или почетком априла, а одлази крајем септембра. Јата се пред сеобу окупљају у тршћацима, у врбацима, на електричним жицама. Најрадије се хране изнад већих река и језера, ловећи у лету крилате инсекте чије ларве живе у води. Б. је име добила по групном гнежђењу у рупама у бреговима (обалама). Сваки пар копа водораван прав тунел просечне дужине око 65 цм са комором за гнездо на крају. Крајем априла или почетком маја полажу по 4--6 сјајнобелих јаја на којима леже две недеље. Полетарци почињу да излећу после нешто више од три недеље, а још око недељу дана их хране родитељи. Групна гнезда (од неколико до преко 1.000) називају се колонијама. За друго легло у истој сезони б. не само да копају нову рупу, него понекад промене и колонију. У Србији су најчешће и највеће колоније у природним одсецима и урвинама насталим дејством река на наслаге песка и леса. Колонија има и у вештачким одсецима у мајданима и позајмиштима песка, цигларске земље, у обалама канала и „шкарпама" путева и градилишта. Већина колонија је у равницама и ниским долинама, али једна велика (300--400 активних гнезда) чак је на 1.230--1.250 м крај Власинског језера. Најпознатије и највеће колоније налазе се ипак на левој обали Дунава између Дубовца и Старе Паланке (тзв. Лабудово окно), јачине 10.000--15.000 активних гнезда. Процењује се да у Србији живи стабилна популација од 50.000 до 65.000 парова. Б. има статус строго заштићене врсте.

ЛИТЕРAТУРA: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе -- величине гнездилишних популација и трендови 1990--2002", Ciconia 2003, 12; Значајна подручја за птице у Србији, Бг 2009.

В. Васић