БРЕГУНИЦА
БРЕГУНИЦА (Riparia riparia), ситна ласта која се гнезди широм Северне, а зимује на Јужној полулопти. Одозго је смеђа, а одоздо бела, осим смеђе траке на грудима, и има реп краћи од склопљених крила. Дугачка је само 12 цм. Глас јој је весело цвркутав, а за узбуну испушта тужни крик (нпр. на наилазак сокола ластавичара). Б. у наше крајеве долази обично крајем марта или почетком априла, а одлази крајем септембра. Јата се пред сеобу окупљају у тршћацима, у врбацима, на електричним жицама. Најрадије се хране изнад већих река и језера, ловећи у лету крилате инсекте чије ларве живе у води. Б. је име добила по групном гнежђењу у рупама у бреговима (обалама). Сваки пар копа водораван прав тунел просечне дужине око 65 цм са комором за гнездо на крају. Крајем априла или почетком маја полажу по 4–6 сјајнобелих јаја на којима леже две недеље. Полетарци почињу да излећу после нешто више од три недеље, а још око недељу дана их хране родитељи. Групна гнезда (од неколико до преко 1.000) називају се колонијама. За друго легло у истој сезони б. не само да копају нову рупу, него понекад промене и колонију. У Србији су најчешће и највеће колоније у природним одсецима и урвинама насталим дејством река на наслаге песка и леса. Колонија има и у вештачким одсецима у мајданима и позајмиштима песка, цигларске земље, у обалама канала и „шкарпама" путева и градилишта. Већина колонија је у равницама и ниским долинама, али једна велика (300–400 активних гнезда) чак је на 1.230–1.250 м крај Власинског језера. Најпознатије и највеће колоније налазе се ипак на левој обали Дунава између Дубовца и Старе Паланке (тзв. Лабудово окно), јачине 10.000–15.000 активних гнезда. Процењује се да у Србији живи стабилна популација од 50.000 до 65.000 парова. Б. има статус строго заштићене врсте.
ЛИТЕРAТУРA: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе – величине гнездилишних популација и трендови 1990–2002", Ciconia 2003, 12; Значајна подручја за птице у Србији, Бг 2009.
Воислав Васић
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)