БРЕБЕРИНА

БРЕБЕРИНА (Anemone), род зељастих вишегодишњих биљака из породице љутића (Ranunculaceae), из секције Sylvia, која обу-хвата преко 35 врста распрострањених у шумским областима читавог Холарктика. У Европи постоји 8, а у Србији 3 врсте ове секције: бела б. (A. nemorosa), жута б. (A. ranunculoides) и плава б. (A. blanda). То су шумске биљке које цветају у рано пролеће. Одликују се дугачким, хоризонталним, ређе кртоластим ризомом, стаблом високим 5--20, ретко до 30 цм, троделним, по ободу неправилно тупо назубљеним листовима, по 2--3 у пршљеновима стабла, крупним белим, жутим или светлоплавим цветовима. Прашници са жутим антерама, многобројни као и тучкови. Плод је орашица. Бела б. одликује се крупним појединачним белим цветовима, око 2 цм у пречнику, обично са 6 латица које су са доње стране често црвенкасто љубичасте, троделним листовима на дугачким дршкама. У Србији је честа врста сеновитих, нарочито букових шума, али настањује и ободе четинарских шума и клековину бора, допирући до 2.200 м. Жута б. разликује се по жутим цветовима, око 1,5 цм у пречнику, са 5 латица и седећим или троделним листовима стабла са кратким дршкама. Код нас је честа врста сеновитих храстових шума. Плава б. одликује се кртоластим ризомом, длакавим троделним листовима и светлоплавим цветовима, до 2 цм у пречнику, са 8--15 узаних латица. Ређа је врста термофилних храстових шума централне Србије и Метохије. Иначе род Anemone обухвата још преко 120 врста из других секција од којих је у Европи заступљено 10, претежно у Медитерану, а у Србији још 2 (A. narcissilora и A. sylvestris). Већина врста је веома декоративна, а нарочито се гаје хибриди добијени од неких азијских представника. Све врсте рода Anemone су отровне.

ЛИТЕРАТУРА: A. O. Chater, „Anemone L.", у: Tutin et al. (ур.), Flora Europaea, 1, Cambridge 1964; М. Гајић, „Anemone L.", у: М. Сарић (ур.), Флора СР Србије, 1, Бг 1992.

В. Стевановић