БРЧЕЛЕ

БРЧЕЛЕ, два самостална манастира у истоименим селима у Црмници, у залеђу Вирпазара. Горње Б., с храмом Богородичиног покрова, подигао је по предању владика Данило I почетком XVIII в., на темељима храма из времена Немањића. Због тога је познат као „манастир Петровића". Скромна једнобродна базилика са три травеја, зидана је наизменичним редовима белог и црног тесаног камена. Обнављао га је поп Јован Кнежевић у доба Шћепана Малог. У Горње Б. 1838. пренет је део иконостаса бококоторског мајстора Максима Тујковића из манастира Стањевића (1738), с три допојасна лика апостола. Садашњи иконостас урадио је 1928. Петар Чолановић. Цео манастирски комплекс, храм и зграде, опасани су високим зидом од камена, с главним улазом на јужној страни. На зиду уз капију са источне стране подигнут је једноделни звоник на преслицу. Доње Б., с храмом Св. Николе, подигла је Јелена, удова Сандаља Хранића и кћи кнеза Лазара. У њему је сахрањен лажни цар Шћепан Мали, самозванац и владар Црне Горе. Једно време био је запустео и порушен, али га је 1861. обновио књаз Никола Петровић. У њега је тада пренета основна школа из Горњег Б. Страдао од земљотреса 1979, али је поново обновљен. Једнобродна базилика са четири травеја и полуобличастим сводом, зидана је од тесаног камена. Бочне фасаде украшене су малим слепим аркадама на конзолама. Испод пода храма уграђена је засвођена просторија у коју се силази кроз отвор у поду олтара, која је служила као склониште у време турских напада.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Бошковић, „Извештај и кратке белешке с путовања", Старинар, 1931, 6; М. Вујичић, „Преглед старог сликарства у региону Скадарског језера", Гласник ЦАНУ, 1982, 4.

Радомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)