Прескочи до главног садржаја

БРАТСТВО

БРАТСТВО, фабрика за производњу и оправку шинских возила, процесне и транспортне опреме и челичних конструкција, са седиштем у Суботици. Основано је 1886, као Железничка радионица, са 15 радника. Од 1918. деловала је под новим устројством и именом „Ферум д.д.". Формирањем југословенске државне железнице обим послова се повећавао и уследио је интензиван развој. Доградили су се нови објекти и формирала нова одељења, набавила опрема с којом је прерасла локалне оквире и постала један од центара за одржавање вагона и локомотива у Краљевини Југославији. У 1926. имала је 1.000 радника. Поред фабрике подигнута је радничка колонија. По обрту средстава спадала је у прве привредне јединице у регији, но велика економска криза (1929--19291932) узроковала је стагнацију и опадање. Окупација (1941--19411944) и бомбардовање Суботице тешко су оштетили постројења фабрике. У поратном периоду звала се „Ђуро Пуцар Стари", а од 1954. „Братство". У том периоду започела је изградња фабричког комплекса од 20.000 м². Пресељење у недовршени погон отпочело је 1960, али преамбициозни планови и поред великих напора никад нису остварени. Под притиском битно измењених тржишних услова који су настали током 60-их година, 1.500 радника једва је достизало 50% планираног ремонта, па се морало прећи у увођење нове производње: рударских вагонета, вагонских склопова, мањих и већих серија теретних вагона. Криза у Б. кулминирала је 1970. када се број запослених смањио за трећину. Почетком 80-их фабрика је проширила производњу и на процесну опрему за енергетику, прехрамбену, хемијску и индустрију нафте. У извозу на тржиште Грчке, Аустрије, Немачке, Бразила и Индије, кооперирала је с мађарском фирмом „Ганц". Распадом савезне државе Б. најпре губи југословенско, а након санкција и страно тржиште и запада у кризу којом улази у период транзиције и трансформације власничких односа. Приватизовано је 2004.

ИЗВОР: Историјски архив Суботица.

ЛИТЕРАТУРА: Братство 1856--18561986, Суб. 1986.

З.оран Вељановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)