БРАТОГЛИЋ, Димитрије

БРАТОГЛИЋ, Димитрије, сликар, трговац (Земун, 1765 --– Земун, 19. XII 1831). Претпоставља се да је сликарство учио код Јакова Орфелина и Стефана Гавриловића у Сремским Карловцима. Из тог периода позната је његова икона Св. Јована Златоустог за владичански престо српске цркве у Угриновцима (1788). Око 1790. био је уписан у бечку сликарску Академију, али без назнака да ју је и завршио. У време Првог српског устанка био је један од најагилнијих снабдевача Карађорђа брашном, оружјем и муницијом, због чега је хапшен. Карађорђе га је знао и као сликара јер је 1813. од њега наручио боју за сликање цркве у Тополи. У Земуну је држао сликарску радионицу са сарадником Максимом Ристићем и ученицима, потоњим сликарима Николом Апостоловићем и Константином Лекићем. Сликао је иконе и портрете. Сарађивао је с аугзбуршким сликаром и гравером Антоном Шварцом који је по његовом цртежу израдио бакрорезну икону Распећа Христовог. Од већих сликарских радова Б. познати су иконостас и зидне слике Доње цркве у Сремским Карловцима (1828--1828–1829) са 24 празничне иконе. Годину дана касније с учеником К. Лекићем сликао је иконостас православне контумацке капеле у Земуну. Ту показује цртачку рутину и колористички рафинман близак позном бароку, али по тежњи да постигне скулптурално чврст волумен фигура и формалне квалитете икона, ближи је класицизму.

ЛИТЕРАТУРА: С. Весовић, „Димитрије Братоглић --– један заборављени сликар Карађорђевог доба", ЗМСДН, 1954, 7; М. Коларић, Класицизам код Срба, I, Бг 1965; В. Краут, Класицизам код Срба, III, Бг 1966; С. Гавриловић, Војводина и Србија у време првог устанка, Н. Сад 1974; П. Васић, Уметничка топографија Сремских Карловаца, Н. Сад 1978; Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791--1791–1848, Бг 1986; М. Лесек, Иконостаси цркве св. Петра и Павла у Сремским Карловцима, Н. Сад 1991.

О.лга Микић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)