БРАНТ, Александар Андрејевич

БРАНТ, Александар Андрејевич, саобраћајни инжењер, универзитетски професор (Петроград, 28. VIII 1855 --– Блед, 12. II 1933). Изразити је представник генерације чувених руских инжењера и професора с краја XIX и почетка XX в. Студије завршио 1888. на Петербуршком саобраћајном институту, где је започео и свој научно-стручни рад као репетитор на Катедри за парне машине и термодинамику. Био редовни професор Саобраћајног института Императора Александра I (1895--1895–1918) и Политехничког института Императора Петра I у Петрограду, инспектор-помоћник директора Саобраћајног института за наставна питања (1896--1896–1902), директор Саобраћајног института (1907--1907–1911, 1917--1917–1918), консултант Сектора за лучке објекте при Министарству за саобраћај (1915--1915–1916), консултант Одељења за водено-друмски саобраћај при Дирекцији за железнички саобраћај на Криму (1919--1919–1920) и председник Друштва за помоћ студентима саобраћаја. Из Русије емигрирао у Краљевину СХС 1920. Ту је, све до 1931, наставио свој научно-педагошки рад, као хонорарни професор термодинамике на Техничком факултету Универзитета у Београду. Својим предавањима дао је значајан допринос техничком образовању наших студената и инжењера, а и нашој техничкој литератури. Аутор је бројних стручних радова о примени парне машине за погон локомотива и бродова (1879--1879–1888), о утицају начина обраде челика на његову отпорност и издужење (1888--1888–1891), засипању лучких објеката песком и шљунком, багерском копању пешчаног тла у присуству морских таласа, геолошком изучавању Коринтског канала (1889), археолошком истраживању Крима и о заливању воћњака помоћу подземних вода понорних планинских река Крима (1914). У периоду 1903--1903–1931. посветио се искључиво научном раду у области термодинамике и физичке хемије. Аутор је више уџбеника: Преглед историјског развоја парне машине и примена парних мотора у Русији, СПб 1892; Курс парних машина с атласом, СПб 1896; Курс парних машина, I, Парни котлови с атласом, СПб 1904; Основи термодинамике, I, Петроград 1915; II, Петроград 1918, уџбеник којем је Руска академија наука у Петрограду доделила Ломоносовљеву награду. Скраћено издање овог уџбеника (Москва 1925), с понешто промењеним преводом, објављено је на српском под насловом Техничка термодинамика (Бг 1925) и први је оригинални и целовити уџбеник из термодинамике. У заосталим рукописима 1933. нађена су и његова два припремљена а необјављена уџбеника Курс парних турбина и Курс кинетичке теорије гасова. Био је одличан познавалац немачког, француског, енглеског, финског и јапанског језика. Поред научно-педагошког бавио се и литерарним радом. Издао је збирке превода француских и јапанских стихова на руски језик и збирку својих успомена Пожутело лишће (Бг 1930). Сахрањен на Новом гробљу у Београду.

ИЗВОР: Архива Маш. ф. у Београду.

Б.ранка Васиљевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)