БРАНКОВИЋ, Константин

БРАНКОВИЋ, Константин, професор Лицеја и Велике школе, ректор (Нови Сад, 1. VI 1814 -- Београд, 4. XII 1865). Филозофију завршио у Сегедину, а богословију у Сремским Карловцима (1836). Студирао и права у Пешти. Био професор реторике у Шапцу (1837), а реторике и синтаксе у Крагујевцу (1838/39). На Лицеју у Београду од 1839. предавао математику, статистику, физику, немачки и филозофију. Прави члан ДСС постао 1842, а редовни члан СУД 1864. Биo ректор Лицеја и Велике школе. Учествовао у српском покрету (1848/49), као члан Главног одбора у Сремским Карловцима и сарадник Српских новина (Београд). Од 1832. објављивао песме и прозу у ЛМС, Уранији и Голубици, а стручне чланке у Гласнику ДСС. Био уредник Гласника ДСС (1847) и Шумадинке (1856). Метафизику и логику предавао према В. Кругу, а психологију према Лихтенфелсу. Заслужан за превођење с немачког првих уџбеника метафизике и логике Вилхелма Траугота Круга Основно мудрословље, Бг 1848; Мислословље или Логика за младеж, Бг 1849; Мислословље или Логика за првогодишње слушатеље мудрословља у Лицеуму Књажества србског, Бг 1851; и за покушај стварања српске филозофске терминологије. У уџбеницима из физике тумачио је и астрономске појаве, Природословље или физика за младеж (Бг 1860).

ДЕЛА: Писмени састави. За основне србске школе, Бг 1850; „Психологија", Источник, 2001, 10.

ЛИТЕРАТУРА: М. Миловановић, Философија и наука у историском развитку своме. Философија у Срба, Бг 1904; И. Ивачковић, Један српски филозоф, Ср. Карловци 1908; М. Поповић, „К. Бранковић, проф. филозофије и писац првог уџбеника Логике на београдској Великој школи", ЗФФ, 1955, 3; А. Стојковић, Развитак филозофије у Срба 1804--1944, Бг 1972; И. Марић, Философија на Великој школи, Бг 2003.

И. Марић