БРАНКО РАСТИСЛАЛИЋ

БРАНКО РАСТИСЛАЛИЋ, обласни господар, североисточна Србија, прва половина --– средина ХIV в. О Б. и његовој браћи Растислалићима говоре скоро једино наративни извори из каснијег времена. Према Мавру Орбину, чије је дело објављено 1601, Брајко, Радослав и Б. били су одани саветници цара Душана (1331--1331–1355), који су се налазили увек уз њега. Б. је по истом извору погинуо у тучи с Вуком, оцем касније познатог војводе Влатка Вуковића. Он и Радослав се налазе с другим великашима у фалсификованим Душановим повељама за Котор из 1351. и 1355. Није искључено да су имена великаша преузета из неке аутентичне повеље. Једини савремени докуменат је спомен царине Растислалића из 1361. Још за време Душана били су намесници у Подунављу, где су се за време цара Уроша (1355--1355–1371) осамосталили. За Б. се везује новац с натписом „Слуга Бранко", нађен у Ђердапу. Иза Б. и браће остао је у Браничеву Радич Бранковић којег је, по српским летописима, „расуо" кнез Лазар и завладао његовим територијама.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, „Растислалићи", ЗРВИ, 1953, 2.

С.има Ћирковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)