БРАНКО МИЉКОВИЋ

БРАНКО МИЉКОВИЋ, књижевна награда коју је Скупштина општине Ниш основала 1971, о десетогодишњици трагичне смрти водећег песника српског неосимболизма. Додељивала се песницима свих народа СФРЈ, а од распада земље додељује се аутору најбоље књиге песама објављене у Србији на српском језику. Међу добитницима награде су: Милутин Петровић (1971), Оскар Давичо (1972), Бранислав Петровић (1973), Данијел Драгојевић (1974), Васко Попа (1975), Стеван Раичковић (1978), Миодраг Павловић (1979), Љубомир Симовић (1980), Блаже Конески (1981), Душко Новаковић (1982), Борислав Радовић (1983), Иван В. Лалић (1984), Мирослав Максимовић (1986), Изет Сарајлић (1987), Слободан Ракитић и Славомир Гвозденовић (1988), Рајко Петров Ного (1989), Александар Ристовић (1990), Милосав Тешић (1991), Алек Вукадиновић (1992), Драган Јовановић Данилов (1993), Срба Митровић (1996), Петар Цветковић (1997), Милан Орлић (1998), Ана Ристовић и Горан Станковић (1999), Војислав Карановић (2000), Живорад Недељковић (2001), Гојко Ђого (2002), Дејан Алексић (2005), Доброслав Смиљанић (2006), Марија Шимоковић (2007), Милан Ђорђевић (2008), Миодраг Раичевић (2009), Никола Вујчић (2010) и др.

ИЗВОР: Архива Нишког културног центра.

ЛИТЕРАТУРА: В. Павковић, „Над историјом награде Бранко Миљковић", Градина, 2004, 4; Р. Стојковић, Лексикон литерата лауреата: Српске књижевне награде 1839--1839–2002, Бг 2004.

И.ван Негришорац

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)