БРАНИВОЈЕВИЋИ

БРАНИВОЈЕВИЋИ, хумска властела, синови Браноја. По М. Орбину он је био сиромашан властелин у Хуму и помиње се само 1318. Вероватно је почео да се уздиже у време борби краља Милутина и Шубића. Властелин Бранивој помиње се 1318. са „синовима", а од њих само Михаило по имену. Следеће 1319. помињу се Михаило, Брајко и Бранко (Браноје), а Добровој (Радивој) касније. Први пут се помињу 1318. као господари Стона и Приморја од Дубровника до Неретве. Ојачали су у време борби са Шубићима, а 1318. су се борили на страни српског краља. У лето 1322. опседали су Имотски наступајући као пријатељи Венеције. Напали су и српског властелина Црепа, господара у Рудинама, што значи да нису поштовали ни власт српског краља. Међутим, 1325. у сукобу Стефана Дечанског с Дубровником опустошили су дубровачку територију заједно с војводом Војином. До 1326. загосподарили су и Поповом, жупама Жабом и Луком, као и тргом Дријева, а на десној обали Неретве стигли су до Имотског. Тиме су под своју власт ставили све старе хумске жупе. По Орбину резиденцију су сместили у Стон, где им је живела и мајка. У пролеће 1326. босански бан Стјепан II Котроманић заузео је долину Неретве. Њему су се у рату против Б. придружили и Дубровчани. У априлу 1326. они су заробили Брајка и касније га уморили глађу, Михаило и Добровој (Радивој) су пали у борби са Босанцима, а Браноја су уценили са 2.000 перпера. На граници Србије налазио се млади краљ Душан, али се није мешао у сукоб, који је током јуна и јула завршен на штету Б. Већ 30. јуна Браноје је побегао на српски двор, али је погубљен у Котору. Михаило и Радивој су погинули код Бријеста у сукобу с Босанцима. Уништењем Б. српска држава је изгубила највећи део Хумске земље. Босански бан је узео доњу Неретву и Крајину, а Дубровчани Стон и Пељешац.

ИЗВОРИ: Monumenta Ragusina, I, Зг 1879; V, Зг 1897.

ЛИТЕРАТУРА: В. Трпковић, „Бранивојевићи", ИГ, 1960, 3--4; М. Орбин, Краљевство Словена, Бг 1968; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996.

С. Мишић