Прескочи до главног садржаја

БРАНИК

БРАНИК, политички лист, орган Српске народне слободоумне странке (либералне), који је излазио у Новом Саду од 17. X 1885. до 1. VIII 1914. Уз Милетићеву Заставу био је најзначајнији српски лист у Угарској пре I светског рата. Информативан и добро уређиван, читан је највише у грађанским круговима у Војводини и другим српским крајевима. Тираж је за оно време био висок, кретао се од 3.000 до 5.000 примерака, а спуштао се и на 1.000 и 600, кад је његово растурање било забрањено у Хрватској и Босни и Херцеговини. Покренут је после повлачења Светозара Милетића из политичког живота, када је у оштрој унутрашњој борби у Народној странци дошло до раскола и стварања два противничка табора. Српска народна радикална странка, коју је предводио Јаша Томић, преузела је Заставу за свој орган, а либерали око Мише Димитријевића, као заступници „старе омладине" основали су нова гласила, најпре Српско коло, па Б. Лист је излазио уторком, четвртком и суботом, од 1905. шест пута недељно, а кад је 1912. повећана кауција за дневне новине пет пута.

Вођа либерала Миша Димитријевић био је власник новина, а главни уредник Никола Јоксимовић. Лист се борио против мађаризације, као и за јачање народне и црквене аутономије. Велику пажњу поклањао је кретањима у култури, доносећи приказе важнијих збивања у књижевности, ликовној уметности, позоришту и музици. У првом плану, међутим, била је беспоштедна борба са супарничком Заставом. Због претњи да ће изнети на видело девојачко писмо супруге Јаше Томића, ћерке Светозара Милетића, у којем је она пријатељу нудила Заставу као мираз, Томић је убио Мишу Димитријевића. На чело Б. тада је као управник дошао нови вођа либерала Михаило Полит Десанчић који је, због својих уводника против режима а за стварање југословенске државе на федеративној основи, стално био на удару пештанске цензуре и судова. После Јоксимовићеве смрти 1901, за главног уредника је дошао Јанко Перић. На почетку Светског рата и Б. је угушен попут других српских листова, а после рата није обнављан као Застава.

ЛИТЕРАТУРА: П. Пекарић, „Полит у Бранику", Истраживања, Н. Сад, 1979, 7; В. Ђ. Крестић, Историја српске штампе у Угарској, Н. Сад 1980.

Д. Попов