БРАЈОВИЋ, Војислав

БРАЈОВИЋ, Војислав, глумац (Београд, 11. V 1949). Дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1971. Стални члан Југословенског драмског позоришта постао 1969. Красе га физичка експресија и супериорни глумачки приступ, темељна анализа ликова, невероватна енергија, домишљатост, шарм, дух. Својој глумачкој зрелости и разноврсности репертоара додаје и бравуру на горњој граници глумачких могућности (Д. Дуковски, „Буре барута"). Важније позоришне улоге: Фреди (Б. Шо, Пигмаилон), Хорације, Лаерт (В. Шекспир, Хамлет), Турнел (Ж. Фејдо, Буба у уху), Мурзавецки (А. Островски, Вуци и овце), Сејмон (М. Горки, Васа Железнова), Др Пробст (С. Шнајдер, Хрватски Фауст), Газда Иса (А. Поповић, Комунистички рај), Жутилов (Ј. С. Поповић, Родољупци), Кнез Милош (С. Селенић, Ружење народа), Матамор (П. Корнеј, Позоришне илузије), Терзит (В. Шекспир, Троил и Кресида) и др. Остварио запажене улоге у филмовима: Национална класа Г. Марковића, Другарчине М. Милошевића, Сок од шљива Б. Балетића, Тринаести јул Р. Шарановића, Мој тата на одређено време М. Јелића, Јагуаров скок А. Ђорђевића, Браћа по матери З. Шотре, Буре барута Г. Паскаљевића, Урнебесна трагедија и Турнеја Г. Марковића, те у серијама Отписани и Повратак отписаних А. Ђорђевића, Бољи живот М. Вукобратовића, А. Ђорђевића, А. Ђукића, Јесен стиже, Дуњо моја Љ. Самарџића и др. Био је министар за културу у Влади Републике Србије (2007--2008). Добитник је Октобарске награде града Београда (1991), Стеријине награде за глуму (1994, 1998), награде за драмско стваралаштво Савета фестивала „Град театар" (1996), Награде за најбољу епизоду на Позоришном фестивалу у Ужицу (1997). Проглашен за најбољег глумца на Фестивалу класике у Вршцу 1999.

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Илузије на Цветном тргу, Бг 1997; Београдско глумиште, Бг 2001.

А. Милошевић