БРАЈОВИЋ, Тихомир

БРАЈОВИЋ, Тихомир, књижевни критичар, универзитетски професор (Подгорица, 30. VI 1962). Дипломирао (1987), магистрирао (1991) и докторирао (2000) на Филолошком факултету у Београду. На матичном факултету биран у звања од асистента до ванредног професора (2008), а предаје хрватску књижевност и компаративну југославистику. Био уредник часописа Књижевна реч и Реч, те дугогодишњи редовни критичар НИН-а који је пратио прозну књижевност. Критички је коментарисао и тумачио младу поезију 90-их (Речи и сенке, Бг 1997), али и савремену књижевност свих жанрова (Кратка историја преобиља, Зр 2009). Веома систематичан, настоји да утврди иновативне и вредносно изразитије доприносе савремених писаца, а посебно учинак њихове модернистичке и постмодернистичке поетичке свести. Тај проблем је истраживао и у делима најзначајнијих писаца из прошлости, на пример код Андрића, Крлеже, Настасијевића, Деснице и других (Облици модернизма, Бг 2005; Заборав и понављање, Бг 2009). Бави се књижевним везама српске, хрватске и словеначке књижевности, уочавајући сродне феномене и тумачећи разлике које произилазе из специфичности националних култура. Анализом Његошевих, Мажуранићевих и Прешернових дела, те тумачењима начина њиховог разумевања, Б. је понудио важне прилоге из домена јужнословенске компаративне имагологије (Идентично различито, Бг 2007). Исказао је и интересовања за теоријске проблеме, посебно за функцију метафоричности и сликовитости песничког језика (Теорија песничке слике, Бг 2000), те за проблеме жанровских структура (анализа појма приповести у књизи Поетика жанра, Бг 1995). Добитник је награде „Ђорђе Јовановић" (2000) за есејистику и „Милан Богдановић" (2001) за новинску критику.

ДЕЛА: поезија: Глади, Бар 1982; студије: Контроверзни метатекст, Бг 1992; Од метафоре до песме, Пр--Бг 1998.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Вучковић, „Озбиљна теоријска расправа", ЗМСКЈ, 2001, 49, 3; П. Палавестра, Историја српске књижевне критике, Н. Сад 2008; В. Гордић Петковић, „Идентитет, Вавилон и огледало: компаратистичка поређења", ЗМСКЈ, 2009, 57, 1; Д. Белеслијин, „Против културног фокализма", ЛМС, 2010, 186, 485/4.

И. Негришорац