Прескочи до главног садржаја

БОЖОВИЋ, Петар

БОЖОВИЋ, Петар, глумац (Земун, 22. V 1946). Дипломирао 1970. на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Члан је позоришта Атеље 212, Београдског драмског и Народног позоришта; игра у Звездара театру и на другим сценама у земљи. Прославио се улогом Чеговића у истоименој монодрами Драгана Ускоковића -- тексту је дао унутрашњу динамику, пружио му боју и мирис доживљеног. Сличан успех постигао сценским извођењем поеме Рече ми један чоек М. Бећковића. У својим најбољим улогама уме мајсторски да демонстрира баналност патетичног у уметности, да пластично слика прозаичност учмалог живота, да парадоксално сједињује телесну робусност и истањене живце, да споји преку нарав и сентименталну болећивост, дајући тако ликовима животну уверљивост мајсторским психолошким сенчењем. Добитник је „Златне колајне" на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну (1977), Стеријине награда и награде „Љубиша Јовановић" за улогу у драми Камен за под главу (1978), Велике повеље Филмског фестивала у Нишу (1980) за улогу у филму Тајна Николе Тесле, „Златног ћурана" на Данима комедије у Јагодини (1989), признања „Зоран Радмиловић" за Краља Ибија Позоришта са Цетиња у Зајечару (2003). Важније позоришне улоге: Мула Јусуф (М. Селимовић, Дервиш и смрт), Гувернер (П. Фостер, Том Пејн), Мишо (Мир Јам, Рањени орао), Новак (М. Новковић, Камен за под главу), Фурлан (В. Огњеновић, Кањош Мацедоновић), Хансвурст (Н. Ромчевић, Каролина Нојбер) и др. Запажене улоге остварио у филмовима: Драга Ирена и Поглед у ноћ Николе Стојановића, Сутон Горана Паскаљевића, Тринаести јул Радомира Шарановића, Чудо невиђено и Лепота порока Живка Николића, Тајванска канаста Горана Марковића, Браћа по матери Здравка Шотре, Чаруга Рајка Грлића, Сеобе Александра Петровића, Лепа села лепо горе Срђана Драгојевића, Нож Мирослава Лекића, Вечерња звона Лордана Зафрановића. Добитник је награде „Павле Вујисић" (2011) за животно дело.

ЛИТЕРАТУРА: П. Волк, Историја југословенског филма, Бг 1986.

А.лександар Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)