БОЖОВИЋ, Григорије

БОЖОВИЋ, Григорије, књижевник, новинар, политичар (Придворица код Ибарског Колашина, 15. II 1880 --– Београд, 4. I 1945). Завршио богословско-учитељску школу у Призрену (1895) и литерарни одсек Духовне академије у Кијеву (1898). До 1909. био учитељ и наставник у Призрену, потом у Битољу, где и посланик Народне скупштине Срба за битољски крај. У току I светског рата био затворен у логору Нежидер (Мађарска). По завршетку рата радио као секретар и председник Призренске општине и окружни начелник. Био је народни посланик у Уставотворној скупштини (1920) и Народној скупштини Краљевине СХС (1925). У другој међуратној деценији највише се бавио књижевним и новинарским радом, објављујући приповетке и путописне репортаже у већем броју листова и часописа, махом у Политици. У време немачке окупације Србије боравио у Црној Гори, у Пљевљима (1941--1941–1943). По ослобођењу ухапшен у Ваљеву октобра 1944. и стрељан у Београду због наводне сарадње с италијанским окупационим властима, због чега је неколико деценија био искључен из проучавања историје новије српске књижевности. Прве књижевне радове објавио у Цариградском гласнику и календару Голуб 1899. У приповеткама најчешће описивао сурови и сложени живот српског народа на Косову, Метохији и у Македонији под турском влашћу, а тиме тематски проширио српски културни и књижевни простор на дотад неослобођене крајеве (Из Старе Србије, Мостар 1908; Тешка искушења, Бг 1935; Под законом, Бг 1939; Приповетке, Бг 1940). Драматичне услове живота српског Југа, где се мешају и сукобљавају различити национални, политички, верски и културни интереси и обрасци понашања, представио традиционалним реалистичким поступком, занимљивом и добро развијаном причом, живописним ликовима и богатим језиком и стилом, најчешће сугеришући шира и универзалнија књижевна значења од оних која наговештавају завичајни контекст и тема. Његови путописи, у којима се поред старосрбијанских крајева описују предели, обичаји, социјална и културна традиција Црне Горе, Старе Херцеговине и Босне, често имају одлике правих наративних целина, с јасно наговештеним књижевним ликовима и занимљивом причом.

ДЕЛА: Робље заробљено, Бг 1930; Са седла и самара, Бг 1930; Неизмишљени ликови, Бг 1940; Г. Тешић (прир.), Изабрана дела 1--1–3, Пр 1990.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Скерлић, Писци и књиге, II, Бг 1909; С. Винавер, „Са крвавога и жалнога југа. Приповетке Гр. Божовића", Време, 1924, III, 935; В. Живојиновић Massuka, „Григорије Божовић: Приповетке", Мисао, 1926, XXI, 165--165–166; Б. Ковачевић, „Ново коло Књижевне задруге. Гр. Божовић: Приповетке", Реч и слика, 1926, 12; М. Богдановић, „Приповетке Гр. Божовића", СКГ, 1927, ХХ; Г. Тешић (прир.), Утуљена баштина, I, Бг 1990; „Прилози за биографију Григорија Божовића", у: Г. Божовић, Чудесни кутови, Пр 1990; В. Цветановић, Девет приповедача Косова и Метохије (1871--1871–1941), Бг 1992; А. Јовановић, „Приповедачка хроника Српскога Југа", у: Г. Божовић, Косовске приче, Бг 1999.

М.арко Недић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)