БОЖИДАРОВИЋ, Никола
БОЖИДАРОВИЋ, Никола (Никола Дубровчанин), сликар (Котор?, око 1460 --– Дубровник, крај 1517. или почетак 1518). Уз Вицка Ловровог Добричевића и Михоча (Михајла) Хамзића најпознатији је представник ренесансног сликарства у Дубровнику. Потписивао је своја дела као Nicolo Raguseo и Nicolaus Rhagusinus. Његов отац Божидар склопио је 1476. уговор са сликаром Петром Огњановићем да му син код њега шегртује три године. Отац и син се 1494. обавезују да израде велики триптих за властеоску породицу Градића. Из његове радионице очувано је пет олтарских слика. За властеоску породицу Бундића радио је триптих за цркву доминиканског манастира у Дубровнику (око 1500), за Марка Колендића довршио је палу с Благовестима у доминиканској цркви Св. Николе на Лопуду (1513), а за Орсата Ђурђића израдио је породични олтар у капитулу цркве доминиканског манастира у Дубровнику. Исте године за Ђурђа Божидаровића из породице Дарколичића његова радионица завршила је олтарску слику у фрањевачкој цркви на Лопуду. Урадио је и олтарску слику за цркву Госпе на Данчама (1517). Према архивским подацима извео је још девет поруџбина. Био је тражен уметник који је уводио новине у дубровачко ренесансно сликарство. О његовом успеху сведочи позив дубровачких отаца за израду слике Св. Јеронима за салу Великог већа (1510). Претрпео је утицај Ловре Добричевића, а преко њега и Виваринија. Током боравка у Венецији и у Маркама на њега су утицали Виторио и Карло Кривели, иначе мање наклоњени минуциозном украшавању својственом интернационалној готици, као и Карпачо. Уметничким ауторитетом наметнуо је, први пут у црквеној уметности, преовлађивање композиције над фигуром у средишту пале. Први је у дубровачком сликарству израдио тему Sacra converѕatione, где свеци, благим покретима или положајем тела, сугеришу неми, онострани разговор.
ЛИТЕРАТУРА: В. Ј. Ђурић, Дубровачка сликарска школа, Бг 1963; К. Пријатељ, Дубровачко сликарство XV--XV–XVI стољећа, Зг 1968; Златно доба Дубровника: XV и XVI стољеће, Зг 1987; Ј. Беламарић, „Никола Божидаревић", Прилози повијести умјетности у Далмацији, 1994, 34.
Б.ојан Поповић
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)