БОЖИЧЕВИЋ, Иван

БОЖИЧЕВИЋ, Иван, композитор, оргуљаш, универзитетски професор (Београд, 27. V 1961). Композицију дипломирао (1984) и магистрирао (1989) у класи А. Обрадовића на Факултету музичке уметности у Београду. Студираo и оргуље на Високој музичкој школи у Франкфурту (1984--1988) у класи Едгара Крапа, градећи широк репертоар с посебним нагласком на барокној и модерној оргуљској музици. Специјализирао рану оргуљску музику у Саламанци код Ги Бовеа и Монсерат Торент. Концертира у Шпанији, Швајцарској, Мађарској, САД, Хрватској и Србији. До 2001. радио као доцент за хармонију, контрапункт и анализу при ФМУ у Београду и Академији уметности у Новом Саду, од када живи и ради у Сплиту као слободни уметник. Као композитор активан је од 1979. Жанровски разноврстан, његов опус садржи оркестарску, камерну, солистичку, хорску и електронску музику. Поред оркестарских дела као што су Музика за велики оркестар (1983), Essercizi sinfonici (1986) и Пет хаику према Bashôu (1989), истичу се и композиције Mandorle dolci, mandorle amare, за мандолински оркестар (2000), Marittimo, за сопран саксофон, клавир и гудачки оркестар (2005), Chamber music (J. Joyce), за сопран, виолончело и клавир (1986), Сунчана ура, за женски хор, удараљке и клавир (2003), и електронска остварења попут циклуса од шест комада под називом Острво гласова (1992), затим Sanza (1992), Senecio/Astrolabe (1992), Месечева прекретница (1993). Дела су му извођена и у Шведској и Немачкој. Аутор је студија Увод у орнаментацију барокне музике (и Е. Сотирова, Ниш 1997) и Техника и структура фуге у оргуљским делима Дитриха Букстехудеа (хабилитација, Бг 1999). Добитник је Награде „Стеван Христић".

ДЕЛА: Гудачки квартет, 1982; Play E. S., за два женска гласа, бас-кларинет, клавир, оргуље, синтисајзер и удараљке, 1983; Rivers, like in a dream, за бас-кларинет и оргуље, 1983; Sotto voce, за клавир, 1994; Интелигенција срца, за електронику, 1994; Иза облака, за оргуље, 1995; Airborne, за бас-кларинет и гудачки оркестар, 2007.

Т. Поповић Млађеновић