БОЖИЋ, Василије

БОЖИЋ, Василије, инжењер рударства и топионичарства (Чумић код Крагујевца, 1820 --– ?, после 1889). Као стипендиста Министарства просвете Кнежевине Србије, упућен 1839. на школовање на Рударску академију у Шемниц (Аустрија), на којој је дипломирао 1844. После краће специјализације 1845. вратио се у земљу. Радио у Одељењу трговине Министарства финансија, а потом као надзорник у Руднику „Мајданпек" (1849--1849–1854). Кнежевим указом 1854. постављен за управитеља економије, а 1855. за руководиоца рударских радова. За помоћника начелника Крајинског округа постављен је 1862. По повратку у Београд радио као секретар у Министарству финансија (1873) и Одељењу рударства (1874--1874–1888). Заједно са Ђ. Бранковићем учествовао у отварању Сењског рудника угља. Један од поткопа Рудника дуго година носио је његово име.

ЛИТЕРАТУРА: В. Симић, Историјски развој нашег рударства, Бг 1951; С. Вујић, Б. Јовановић, Ч. Јордовић, Рударство на тлу Централног Балкана: Осам хиљада година историје, Бг 2003; T. Халаши и др., „Академски корени хемијског инжењерства у XVIII и XIX веку у средњој Европи", у: Хемијска индустрија, 2010, 64, 2.

С.лободан Вујић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)