Прескочи до главног садржаја

БОЖИЋ, Иван

БОЖИЋ, Иван, историчар, универзитетски професор (Макарска, 23. IV 1915 -- Београд, 20. VIII 1977). Бокељ по пореклу, школовао се у класичној гимназији у Дубровнику и на Филозофском факултету у Београду (1934--1938), где је изабран за асистента, а потом прошао сва универзитетска звања. Предавао Општу историју средњег века и Помоћне историјске науке. Био је управник Одељења историјских наука и декан (1962--1964), редован члан ЦАНУ и дописни члан САНУ. Широког образовања, посебно велики латиниста, током дужег боравка у Паризу проучавао велике теме европске историје средњег века. Дуго је радио у архивима и библиотекама Дубровника и Венеције, откривајући њихове методе вођења политике на подручју Средоземља и у балканском залеђу. Његови главни радови односе се на историју позног средњег века. Већ 1952. Српска академија наука објавила је његову докторску дисертацију Дубровник и Турска у 14. и 15. веку. Написана на основу огромне архивске грађе, својеврсна је историја балканских земаља, нарочито Србије и Босне у позном средњем веку. Писао о економском, друштвеном и културном развитку Дубровника и његовим везама с италијанским господарима и балканским државама. Био је најбољи познавалац балканске политике Млетачке републике. Радови из те области углавном се односе на историју Зете у време Балшића и Црнојевића. Поред бројних чланака, написао поуздане синтезе у Историји народа Југославије I (Бг--Зг--Љуб. 1953), Историји Југославије (Бг 1972) и Историји Црне Горе 2/2 (Тг 1974). Са посебном пажњом проучавао српску историју XIV и XV в. Не ограничавајући се на политичке прилике, бавио се компликованим привредним и друштвеним односима. У књизи Доходак царски. Поводом 196. члана Душановог законика (Бг 1956) обрадио систем дажбина, категорије зависних сељака и судску и привредну моћ феудалних господара. Систематски проучавао време деспота Стефана Лазаревића, уочавајући његову многоструку делатност, као владара, законодавца, писца. Иако није стигао да уобличи монографију о овоме државнику, написао је више чланака о посткосовској Србији. Одликован је Орденом рада са црвеном заставом (1964) и Седмојулском наградом СР Србије (1972).

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак САНУ, 1976, 83 (библ.); М. Спремић, „Професор др Иван Божић", ИГ, 1978, 1--2; „Иван Божић", ЈИЧ, 1979, 3--4.

М. Спремић