БОЖИЋ БАТА

БОЖИЋ БАТА, лик из српског народног фолклора, који деци о Божићу доноси поклоне. У богословској перспективи имитирао је источне мудраце који су донели дарове новорођеном Христу у Витлејему. Његов долазак најављиван је деци пригодним причама и песмицама („Божић, Божић Бата, носи киту злата да позлати врата и кућу до крова"). Обично се неки рођак или комшија прерушавао, доносио деци поклоне и стављао их у за то припремљен суд, или су их мајке деци стављале под јастук како би их она ујутру пронашла. У градовима су улогу Б. Б. преузимали професионални забављачи обучени у опаклију или дугу доламу. С обзиром на то да таква припрема почиње од празника Св. Николе, у неким крајевима се Б. Б. облачио слично Св. Николи, с белом брадом и брковима. Ово је уобичајено на Западу где Б. Б. зову Санта Клаус (скраћено од Николаус). Постоји претпоставка да је име створено од најављивања Божића који „бата", тј. корача („чује се бат корака његових" док се приближава), а затим је глагол персонификован. После II светског рата у комунистичком друштвеном уређењу СПЦ је изолована, потиснута на маргине друштвених збивања, a Божић је замењен култом Нове године. Уместо бадњака у дом је уношена јелка, а поклоне је уместо Б. Б. доносио Деда Мраз. Сви ови обичаји, које је наметнула власт, поникли су из германске митологије и били су страни српском народу, његовом менталитету и историјским коренима.

Р.адомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)