БОШЊАКОВИЋ, Валеријан

БОШЊАКОВИЋ, Валеријан, богослов, песник, преводилац (Краљево, 24. I 1878 -- Краљево, 16. XII 1917). Основну школу завршио у Краљеву, нижу гимназију у Београду, а богословско образовање стекао у Кишињеву (данашња Молдавија) и Кијеву (Украјина), где је 1905. завршио дисертацију о Нилу Синајском. Са руског превео песму Палестинска гранчица и спев Демон М. Ј. Љермонтова. Током школовања, под световним именом Војислав, објавио еп у пет спевова Два дива (Бг 1902). У манастиру Јошаници замонашио се 1906. и добио име Валеријан. Радио као наставник веронауке у шабачкој гимназији, а касније био суплент Богословије у Београду. Његови посмртни остаци пренети су на гробље манастира Жиче 1937. У периодици објављивао теолошке расправе, приказе књига, студије из црквене историје, као и поезију и прозу. Ране песме пише у романтичарском духу, док је зрелија поезија симболистичка, понегде и с елементима парнасизма, углавном религиозно оријентисана. Писао је и родољубиве песме у којима тематизује лажни патриотизам и његову злоупотребу. Са заносом указивао на значај народне поезије, под чијим утицајем је, донекле, и сам стварао. Док је, као богослов, у теолошким чланцима и приказима књига оштро реаговао на друштво свог времена, у поезији га оправдава и прихвата. У приказима књига Антон Чехов и Змајева лектира Ј. Максимовића, те Богородица у уметности и Леонардо да Винчи Б. Николајевића, Религија Његошева Н. Велимировића, очитује се његово интересовање за социјалне проблеме, питања цивилизацијског напретка и смисла прогреса. У прози је, наративизацијом подсвесног, најавио приповедне моделе који ће се поетички освештеније користити у модернизму.

ДЕЛО: Песме монаха Валеријана, 1878-1917, Краг. 1937.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Велимировић, „Предговор", Песме монаха Валеријана, 1978-1917, Краг. 1937; В. Д. Поповић, Психолошка етида монаха Валеријана, Бг 1965; Н. Д. Томић, Српске родољубиве песме, Н. Сад 1999.

Н. Половина