БОСНА

БОСНА, река која настаје од тридесетак крашких извора у подножју планине Игман (1.504 м), 13 км источно од Сарајева, на висини од око 500 м н.в. Врела су издашна и дају око 3 м^3^³/с воде и одмах формирају реку. Дуга је 272 км, с просечним падом 1,35 ‰%, а слив захвата површину од 10.480 км^2^². Долина Б. је с источне стране ограничена планинама Раван (1.303 м), Озрен (915 м) и Требавац (692 м), а са западне стране планинама Волујак (1.210 м), Крушчица (1.781 м), Влашић (1.933 м), Мањача (1.358 м), Борја (1.383 м), Крњин (355 м) и Вучјак (359 м). Улива се у Саву код Босанског Шамца на висини од 83 м н.в., доносећи у просеку 185 м^3^³/с воде. Припада Дунавском сливу. Највећи протицаји су у новембру (од јесењих киша) и априлу (топљење снега), најмањи у августу и јануару. Б. прима 91 притоку дужу од 10 км, а највеће су Фојница, Лаштва и Усора с леве, и Жељезница, Миљацка, Криваја и Спреча с десне стране. Долина Б. је композитна, у њој се смењују дуга Сарајевско-зеничка котлина, клисура Немила--–Врандук, Жепачка котлина, Маглајско-добојска клисура, Добојска котлина и Модричка клисура. Долином се протежу најважнији пут и пруга БиХ правца север--–југ, који се зачињу у Посавини, а преко превоја Иван седло, између планина Бјелашнице и Битовње, прелазе у долину Неретве до јадранске обале. На том путу у долини Б. смештени су значајни градови Сарајево, Високо, Зеница, Завидовићи, Маглај, Добој, Модрича и Босански Шамац. Долинама Спрече, Криваје и Лашве изграђени су попречни путеви ка источној, а долинама Лашве ка западној Босни.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, Географске области СФР Југославије, Бг 1966.

Ст.еван Станковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)