БОШКОВИЋ, Стеван П.

БОШКОВИЋ, Стеван П., геодетски генерал (Зајечар, 10. V 1868 --– Београд, 9. V 1957). По окончању грађанске гимназије и Ниже школе Војне академије у Београду (1889), као државни питомац усавршавао се у Петрограду, где је завршио Војно-топографско училиште (1892--1892–1894), а затим Генералштабну војну академију, с допунским астрономско-геодетским курсом на Главној астрономској опсерваторији у Пулкову (1894--1894–1899). По повратку у Србију (1899) организовао је главне геодетске радове у Србији, најпре као начелник Географског одељења Главног генералштаба Српске војске, a доцније Војногеографског института у Београду (1900--1900–1937). Истовремено постаје и професор геодезије на Вишој школи Војне академије. Под његовим руководством (1899--1899–1912) у Србији је успостављена државна тригонометријска мрежа, као и мрежа прецизног нивелмана дуж главних комуникација, а затим је извршено њихово повезивање с аустроугарским мрежама, што је било неопходно како би започео нови топографски премер Србије, у размери 1:50.000. Поред тога, лично је извршио астрономска мерења на 30 тригонометријских тачака у циљу одређивања одступања вертикала (ка центру земље), што је омогућило да Србија међу првима у свету дефинише облик геоида за своју територију. Дао је значајан лични допринос при одређивању полигонометријске мреже Београда за потребе катастра.

Био је активни учесник балканских ратова и I светског рата. У току 1912/13. и почетком 1914. започео је триангулацију јужне Србије, а на Солунском фронту руководио је радом Топографског одељења Врховне команде, где је на сектору српске војске и њене позадине израдио и одштампао карте тих терена у размери 1:25.000 и 1:50.000. У Солуну је успоставио и Картографску радионицу, која је израдила и штампала генералну карту за територију Југославије 1:200.000 као и многа друга издања израђена за потребе свих савезника. У периоду између два светска рата још интензивније је организовао радове на успостављању триангулације, нивелмана, топографског премера Југославије, као и на изради војних топографских и географских карата. Основао је Нижу (1925) и Вишу војну геодетску школу (1930) за образовање војних геодетских кадрова. Под његовим руководством, Војногеографски институт извео је топографски премер (1920--1920–1934) у размери 1:50.000 да би израдио карте размере 1:100.000 и 1:50.000, а затим приступио новом топографском премеру (1934--1934–1940). Паралелно с комплетирањем размерног низа карата, 1:200.000, 1:100.000, 1:50.000 и започетом картом 1:25.000 за територију Југославије, Институт је под његовим руководством публиковао и низ прегледних топографских, географских и тематских карата, самостално или у сарадњи с другим установама. Посебно се истиче Карта Краљевине Југославије 1:1.000.000 (Бг 1930, 1941) која је његово ауторско дело. Организовао је учешће Војногеографског института у међународним геодетским, астрономским и географским пројектима (одређивање лонгитуде Београда, 1926, 1933. и степенска мерења дуж 22. меридијана и 45. паралеле). Иницирао је повезивање триангулација Југославије, Румуније, Бугарске и Грчке, чиме је успостављен геодетско-картографски континуитет на југоистоку Европе. Успоставио је везу између нивелмана Југославије и Бугарске и установио разлику у нивоима Црног и Јадранског мора. Конструисао је и усавршио више инструмената и прибора за геодетска и астрономска мерења. Иновирао је методе мерења хоризонталних углова, затим мерење дужина жицама од специјалне легуре (инвара), које је прихватила Међународна геодетска и геофизичка унија (МГГУ). С руског језика превео значајну стручну литературу. Аутор је великог броја радова из области геонаука, објављених у земљи и иностранству.

Заједно с Јованом Цвијићем оснивач је Српског географског друштва (1910), у којем је био потпредседник, председник и почасни члан. Основао је Друштво геометара Југославије и био његов први председник (1919) и доживотни почасни председник. Оснивач је Националног комитета за геодезију и геофизику у којем је био председник (1924). Био је суоснивач и потпредседник Националног географског комитета (1924), председник Геолошког комитета Југославије (1931. и 1934), председник Одбора за државни премер (1921. и 1951). Биран је за редовног члана Руског астрономског и Руског географског друштва (1902), редовног члана Скопског научног друштва (1925), дописног (1926) и почасног члана (1931) Чехословачког географског друштва, затим дописног члана Украјинског научног друштва „Шевченко" (1928), почасног члана Познањског научног друштва (1932), дописног члана Берлинског географског друштва (1933), редовног члана Америчког географског друштва (1933). За дописног члана СКА биран је 1932, а за редовног члана САН 1955; за дописног члана ЈАЗУ 1934; редовног члана Америчке академије политичких наука 1936. Био је председник, потпредседник или члан у више комисија Међународне геодетске и геофизичке уније: Комисије за математичку географију, топографију и картографију, Комисије за међународну карту света 1:1.000.000, као и Комисије за мерење лука меридијана од Северног леденог до Средоземног мора и Комисије за мерење лука средње паралеле, формираних на његову иницијативу. После II светског рата учествовао је у обнови геодетских, картографских и топографских радова у држави. Посебно је био ангажован у раду Географског института САН, од његовог оснивања (1947), као један од тројице академика из првог сталног састава. У том периоду публикована је школска Карта ФНРЈ 1:500.000. Носилац је бројних домаћих и иностраних одликовања: Ордена Светог Саве I степена, Карађорђеве звезде III степена, Белог орла II степена, Југословенске Круне I степена, Румунске Круне II степена, руског ордена Св. Ане II степена, грчког ордена Феникса II степена, енглеског ордена Св. Михаила и Св. Ђорђа III степена, француске Легије части, француског Ратног крста, грчке Медаље за војне заслуге I степена, грчког Ратног крста и руског Црвеног крста.

ДЕЛА: Прва и друга одредба географске дужине Београда, Бг 1946; Базиси и базисне мреже тригонометријске триангулације Србије, Ц. Горе, Косовско-метохијске области и Македоније, Бг 1949; Скретање вертикала у Србији, Бг 1952.

ЛИТЕРАТУРА: „Геодетски ђенерал Бошковић П. Стеван, Начелник Војног географског института (дописни члан)", Годишњак СКА, 1932, 40; „Опроштајно слово академика Петра С. Јовановића на погребу Стевана П. Бошковића", Гласник, Бг, 1957, 9, 2; С. Радојчић, „Стеван П. Бошковић (1868--1868–1957)", у: Живот и дело српских научника, 3, Бг 1998.

Д.ушан Јоксић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)