БОШКОВИЋ, Ристо

БОШКОВИЋ, Ристо, војвода, сенатор, свештеник (Орја Лука, Бјелопавлићи, 25. II 1817 --– Орја Лука, 1. X 1903). Рано је почео бојеве с Турцима. Имао је 18 година када је убио спушког Малић-агу и постао погранични комесар. Учио је у манастиру Острогу код попа Јована Радовића. Његош га је запопио 1839. Тада се и оженио Јаном Петровић, сестром каснијег црногорског књаза Данила. Међутим, био је 1851. против Даниловог избора за господара и сврстао се уз Његошева брата Пера Томова, Ђорђија Петровића и њихове присталице. Учествовао је у одбрани Бјелопавлића у првом налету Омер-паше и помагао бранитељима Острога у опсади. У завереничкој групи (1853) спремао је атентат на књаза Данила после његових обесних поступака у Бјелопавлићима и покренуо оружани устанак 1854. Са најближим рођацима и осталима заузео је складиште муниције, утврдио се у Острогу и издао проглас за општи отпор. Побуна је жестоко угушена, куће Бошковића попаљене, а он је умакао у Спуж, одатле у Скадар, код Осман-паше. Књаз га је придобио и вратио, а касније га именовао за војводу (1858). Сенатор је постао 1861. Са Бајом Бошковићем предводио је Бјелопавлиће у рату 1862, а 70-их година био је начелник области у Бјелопавлићима. Уз команданта јужне Црногорске војске, војводу Божа Петровића, и у штабу књаза Николе био је у Црногорско-турском рату 1876--1876–1878. Савременици су му избројили да је ратовао у 45 бојева са Турцима. Увек је показивао лични пример јунаштва, опеваног у народним песмама. Са угледним војводама (Марко Миљанов, Шако Петровић, Лакић Војводић, Лазар Сочица и др.) основао је 1882. тајни покрет против књаза Николе тражећи уставна права и слободе. Потом се повукао из политичких акција, живео у свом селу, скупљао народне умотворине и писао етнографско-историјску хронику Историјске приче из повјеснице Бјелопавлића (Никшић 1902). Имао је Обилића медаљу, Данилов крст, руски Орден Свете Ане, Султанову звезду Османлије и друга одликовања.

ИЗВОР: Н. П. Рајковић (прир.), Црногорски сенат, зборник докумената (1857--–1879), Пг--–Цт 1997.

ЛИТЕРАТУРА: Глас Црногорца, 27. IX 1903, 41; Т. Никчевић, Политичке струје у Црној Гори у процесу стварања државе у XIX вијеку, Цт 1958; Д. Ј. Мартиновић, Портрети, Цт, II, 1987; III, 1990.

М.иро Вуксановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)