БОШКОВИЋ, Драган

БОШКОВИЋ, Драган, инжењер телекомуникација (Аранђеловац, 6. I 1959). Дипломирао 1983. на Електротехничком факултету у Београду где је 1988. и магистрирао из области комуникација и микроталасне технике. Радио у Институту за примењену физику до 1988, када одлази у Велику Британију на Универзитет у Бату где је 1991. одбранио докторат на тему нумеричке електромагнетике примењене на спрегнуте диелектричне таласоводе. Паралелно с израдом доктората радио као консултант за Весекс електроникс (Бристол, Велика Британија) одакле је регрутован да оснује први развојни центар „Мотороле" у Европи (1991--1997). Каријеру с „Моторолом" наставља као оснивач и директор европског развојног центра у Паризу (1997--2004), а потом као извршни директор развоја за комуникационо-информационе мреже и бежичне системе с развојним центрима у Америци, Европи и Азији. Област интересовања је сконцентрисана, али не и ограничена, на пројектовање, контролу и економску експлоатацију бежичних и кабловских мрежних решења која омогућавају конвергенцију класичне телефоније, телевизије и интернета. Има преко 20 патената из ове области који се односе на технолошка и системска решења за модерне дигиталне комуникационе системе као што су TETRA, UMTS, WiMAX и LTE. Његови патенти су награђивани у Европи и Америци за креативни допринос решавању критичних проблема модерних комуникационих система. Дао је и свој допринос успостављању правно-регулативних норми за модерне дигиталне бежичне системе -- његов концепт радио екологије, који омогућује географску коегзистенцију различитих бежичних система, прихватио је ITU (International Telecommunication Union). Признат је стручњак у Европској унији и ангажован као саветник на истраживачким пројектима које она финансира. Члан је извршног одбора неколико новооснованих технолошких компанија у „Силиконској долини" и Европи.

ДЕЛА: Analysis of Inset Dielectric Guides, Bath 1991; Spectrum Engineering Advanced Monte Carlo Analysis Tool, Copenhagen 1997; Reconfigurable Radio Systems, Brussels 2002; Next Generation Network, Seoul 2006; Highly Distributed Communication Access Networks, Chicago 2009.

ИЗВОРИ: Централни технолошки биро; Научно-саветодавно веће „Мотороле".

ЛИТЕРАТУРА: Dz. Gilder, Life after the Telephone, Stanford 2007; Dz. Pervis, Innovation Revolution, Osaka 2008; В. Чекић, За сада се машина не треба бојати, Н. Сад 2008.

А. Маринчић