БОШКОВИЋ, Ђурђе

БОШКОВИЋ, Ђурђе, архитекта, универзитетски професор (Београд, 11. IV 1904 -- Београд, 29. XI 1990). Школовао се у Паризу и Београду где је дипломирао 1928. на архитектонском одсеку Техничког факултета. Радио као кустос у Музеју кнеза Павла (Народни музеј) 1930--1939. За универзитетског асистента на предмету Историја архитектуре средњег века изабран је 1931, за редовног професора 1950, док је звање почасног доктора наука добио 1971. Један семестар 1936. држао је предавања о српској средњовековној архитектури на École des Hautes Études у Паризу. Неколико година предавао на Oдељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а једну школску годину на Музичкој академији. Учествовао у раду Археолошког института у Београду од његовог оснивања 1947. и био његов директор (1954--1978). Област његових научних истраживања била је пре свега српска средњовековна архитектура. Поред бројних извештаја и бележака с путовања, монографски је обрадио архитектуру Ресаве, Дечана, Градца (са С. Ненадовићем), Велућа, бенедиктинског самостана Св. Марије на Ратцу код Бара (са В. Кораћем), Жиче и Хиландара (са М. Ковачевићем). Упоредо су текла истраживања урбаних целина: средњовековних градова Војводине, Жрнова, Новог Брда, Старог Бара и Улциња. Иницирао је рад на корпусу српске средњовековне сакралне архитектуре обрадивши архитектуру Немањиног доба (са М. Чанак Медић). Активно је деловао на заштити културних добара, а већ првим радовима на Каленићу, Пећкој патријаршији и Бањској представио је три основне методе техничке заштите. Из педагошке делатности произашао је уџбеник Архитектура средњег века (Бг 1957). Под окриљем Археолошког института покренуо је пројекат систематског археолошког рекогносцирања Србије, чији резултати су делимично публиковани у књигама: Археолошки споменици и налазишта у Србији, I, Западна Србија (Бг 1953) и II, Централна Србија (Бг 1956). Био је дописни члан ЈАЗУ, МАНУ, АНУБиХ, потпредседник Научног друштва Србије, председник Међународне уније за средњовековну археологију, члан Међународног комитета за историју уметности, почасни члан Археолошког друштва Југославије и Друштва конзерватора Србије. Добитник је Седмојулске награде СР Србије, Тринаестојулске награде СР Црне Горе, Ордена заслуга за народ са златном звездом, Ордена братства и јединства са златним венцем, Златне плакете чехословачке Академије наука и Хердерове награде.

ДЕЛА: „Библиографија Ђурђа Бошковића", СДИУС, 1989--1990, 20--21.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Милошевић, „Ђурђе Бошковић (1904--1990)", СДИУС, 1989--1990, 20--21; А. Стојаковић, М. Ковачевић, В. Кондић, „In memoriam: Ђурђе Бошковић (1904--1990)", ГДКС, 1991, 15; Б. Јовановић, „In memoriam: Ђурђе Бошковић (1904--1990)", Старинар, 1993, н.с. 43--44; В. Ј. Ђурић, „Укратко о приступу Ђурђа Бошковића старом градитељству", ГДКС, 1994, 18.

Б. Гугољ