БОСИЛЕГРАД
БОСИЛЕГРАД, центар општине површине 571 км2 са 37 насеља, 6 км од границе према Бугарској и 50 км источно од Врања (у ваздушној линији). С Поморављем је повезан путем ка Власинском језеру и Сурдулици. Друмски гранични прелаз налази се 12 км југоисточно од Б. Град је смештен у долини Божичке реке и њених притока Драговиштице и Доброг дола, између планина Дукат на југу и Миљевске планине на северу. Налази се на 720–800 м н.в., има радијалну основу и такав размештај улица. На југу је спојено са селом Рајчиловци. Б. је основан у XVI в. насељавањем словенских досељеника из Јужног Поморавља и Криве Паланке. Године 1921. имао је 204 дома и 1.092 житеља, а 2002. 2.702 становника, од којих 76,7% Бугара и 9,1% Срба. На територији општине живео је 9.931 становник. У насељу се налазе православна црква из 1880, општинске административне службе, предшколска установа, основна и средња школа, дом здравља, неколико погона текстилне и дрвне индустрије, сушионица воћа, поврћа и лековитог биља, те земљорадничка задруга.
Драгица Р. Гатарић
У Б. се налазе остаци античког насеља с некрополом. Евидентирани су трагови насеља, надгробни споменик, а у новије време вотивне плоче с представама Зевса, Хере и нимфи, који су карактеристични за регион средњег и горњег тока Стримона (Струме). Област око Б. повезује се са Струмом и административно. У већем делу античког периода припадао је територији Пауталије.
Александар Јовановић
ЛИТЕРАТУРА: П. Петровић, „Епиграфски прилози са врањског подручја", ВГл, 1969, 5; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)