БОСАНСКА ЕПАРХИЈА

БОСАНСКА ЕПАРХИЈА, основана је 1020. повељом цара Василија II Македонца, издвајањем из Драчке архиепископије. Границе ове епархије нису у детаљима познате, а папа Виталије I потчинио ју је 27. III 1022. дубровачком архиепископу. Краљ Драгутин основао је крајем XIII в. Б. е. за област Усоре и Соли у источној Босни, које је уз Мачву и Београд добио као мираз од угарског краља Ладислава и којима је од 1284. владао. Из Драгутиновог времена потичу многи манастири и цркве на овом подручју, а традиција сматра Драгутина оснивачем манастира Папраће и Ломнице. У том времену нестају крстјани и настаје препород православља. Босански епископ Василије члан је српске делегације која je у Млецима водила преговоре о женидби Драгутиновог сина Владислава са Констанцом Морозини. Босанског епископа нема у попису српских епископа, нити су познати било какви подаци о њеном оснивању и деловању у оквиру Српске архиепископије крајем XIII и почетком XIV в. Постојала је и после замирања Пећке патријаршије падом у турско ропство. Зна се да је на Охридском сабору 1532, који суди смедеревском митрополиту Павлу, учествовао и епископ босански Марко. Обновом Пећке патријаршије (1557) простор Босне улази под њену јурисдикцију као дабробосанска епархија, иако се термин босанска спорадично јавља и касније, најчешће у комбинацији: дабарска и босанска, сарајевска и босанска и сл. У једном попису из времена турског ропства означена је као Босанска митрополија у саставу Пећке патријаршије која обухвата „кадилук Брод, Кобаш, Неретва, Скрадин и нахије Закрчје и Вишеград". Вишеград у земљи Павловића поменут је последњи, иако је први освојен и у њему 1458. образован Вишеградски вилајет, у чију је власт улазио стари Дабар и манастир Светог Николе у Бањи, матично подручје потоње Дабро-босанске митрополије.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Тричковић, Српска црква средином XVII века, Глас 1980, 2; М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Бг 1985; П. Пузовић, Српска црква у Босни и Херцеговини. Српска православна црква, Прилози за историју, II, Бг 2000.

Р. Милошевић